Kako se spasiti od džeparoša?
Oni imaju veštinu najvećih majstora. Uzeće Vam sve što imate, a nećete ni primetiti da su tu. Sitni lopovi ili džeparoši su „profesija“ koja je u porastu u Beogradu još od devedesetih, a pojedini izvršioci imaju samo devet, deset godina. Mnogobrojni sugrađani su jednom ili više puta bili žrtve pljački, ali ima i onih koji su se visprenošću, snalažljivošću ili čistom srećom izvukli. Prenosimo vam njihove priče.
U Beogradu svakog dana hara na stotine džeparoša. Najviše je maloletnih lica, koja su najčešće stacionirana na autobuskim stanicama, gde vrebaju koga će opelješiti. Samo tokom prethodne godine prijavljeno je 4.869 džepnih krađa, a broj ovih krivičnih dela koji je izvršen je i do tri puta veći.
Najugroženija mesta su autobuske stanice, a džeparenja najviše ima kad su praznici, jer lopovima odgovara gužva.
Naša sagovornica iz Vranja Maja Krstić (23) nam je otkrila kako umalo da je opljačkaju na Glavnoj železničkoj stanici: "Pokušali su da me pokradu na autobuskoj stanici kad sam doputovala za Beograd. Mislili su da neću da pazim, jer sam imala još dve putne torbe u rukama. Bilo ih je trojica, nisu bili stariji od 13 ili 14 godina.“
Najviše ih je oko zelenih pijaca, a najčešća meta su im žene koje su došle u nabavku, i idu sa novčanikom u rukama, i otvorenim torbama.
Naša sagovornica iz Koteža, Milanka Maršićanin (43) nam se poverila kako je uspela da se spasi od lopova:
„Bila sam na pijaci u Borči, sa unukom. Pošla sam do tezge sa zelenišem, obe ruke su mi bile zauzete kesama sa povrćem, a unuka mi se držala za lakat. Torba je visila sa levog ramena, pa je drznik zavukao ruku i rovario po torbi do mile volje, a da ja ništa nisam osetila, dok unuka nije počela da zapomaže: „Bako, neki čika hoće da ukrade moje žvake iz torbe“. Ja sam se okrenula i desnom rukom ga opaučila po zubima.“
Student Stojan Ilić (21) iz Surdulice nam se požalio kako je lopov pokušao da ga opljačka, ali ništa nije našao u novčaniku, pa ga je gađao s njim.
Mesta gde se ukršta više autobuskih linija su najopasnija i tu ljudi posebno treba da obrate pažnju kako ulaze u autobus.
Danica Petrović (42) iz Beograda priča kako je baba pokušala da je pokrade: „Bila sam u tramvaju broj 9, kada je prišla jedna bakica, dobro obučena i stala pored mene. Osetila sam da mi je gurnula ruku u torbu i da pretura po njoj. Instinktivno sam stisla torbu i tako se vozila sa babinom rukom u torbi još dve stanice, jer je tramvaj bio krcat“
Vesna Pavić (27) iz Malog Mokrog Luga nam je ispričala kako je doživela da je opljačka poznato lice:
„Bila sam u prevozu 308, koji je uvek dupke pun od Ustaničke do Smederevskog puta, kada sam osetila da me neko vuče za torbu. Mislila sam da se ljudi guraju i pokušala da je povučem, ali onda sam primetila da je nečija ruka čvrsto stegla i ne pušta. Okrenula sam se ljutito i povukla muškarca za ruku i kad sam se probila do njega, videla sam da mi je to komšija iz ulice.“
Milan Popović (32) iz naselja Braće Jerković nam je ispričao svoje iskustvo iz autobusa 25, kada je jedan maloletni rom pokušao da ga odžepari.
„Nosio sam duksericu sa džepovima i hteo sam da prebacim dokumenta u džepove od farmerki. Kada sam pokušao da stavim ruku u džep, osetio sam da je nečija ruka u njemu i instinktivno sam podigao ruku i udario nekog laktom. Najčudnije od svega je što je taj tip ćutao iza mene i pravio se da se ništa nije desilo.“
Još jedan slučaj sprečavanja pljačke u prevozu nam je ispričao Marko Pavić (33), koji se desio kod Kalenić pijace, u autobusu 26.
„Video sam jednog klinca kako stavlja ruku u torbu neke devojke i samo sam ga uhvatio i izneo iz autobusa, i vratio se unutra.“
Nažalost, mnogi ljudi nisu imali sreće, pa su postali žrtve pljački. Uglavnom su to sitne krađe, jer ljudi ne nose mnogo novca i dragocenosti sa sobom, ali dešavalo se da drski lopovi ukradu i veliki plen, nečiju platu ili penziju.
Pogledajte i:
