Како се спасити од џепароша?
Они имају вештину највећих мајстора. Узеће Вам све што имате, а нећете ни приметити да су ту. Ситни лопови или џепароши су „професија“ која је у порасту у Београду још од деведесетих, а поједини извршиоци имају само девет, десет година. Многобројни суграђани су једном или више пута били жртве пљачки, али има и оних који су се виспреношћу, сналажљивошћу или чистом срећом извукли. Преносимо вам њихове приче.
У Београду сваког дана хара на стотине џепароша. Највише је малолетних лица, која су најчешће стационирана на аутобуским станицама, где вребају кога ће опељешити. Само током претходне године пријављено је 4.869 џепних крађа, а број ових кривичних дела који је извршен је и до три пута већи.
Најугроженија места су аутобуске станице, а џепарења највише има кад су празници, јер лоповима одговара гужва.
Наша саговорница из Врања Маја Крстић (23) нам је открила како умало да је опљачкају на Главној железничкој станици: "Покушали су да ме покраду на аутобуској станици кад сам допутовала за Београд. Мислили су да нећу да пазим, јер сам имала још две путне торбе у рукама. Било их је тројица, нису били старији од 13 или 14 година.“
Највише их је око зелених пијаца, а најчешћа мета су им жене које су дошле у набавку, и иду са новчаником у рукама, и отвореним торбама.
Наша саговорница из Котежа, Миланка Маршићанин (43) нам се поверила како је успела да се спаси од лопова:
„Била сам на пијаци у Борчи, са унуком. Пошла сам до тезге са зеленишем, обе руке су ми биле заузете кесама са поврћем, а унука ми се држала за лакат. Торба је висила са левог рамена, па је дрзник завукао руку и роварио по торби до миле воље, а да ја ништа нисам осетила, док унука није почела да запомаже: „Бако, неки чика хоће да украде моје жваке из торбе“. Ја сам се окренула и десном руком га опаучила по зубима.“
Студент Стојан Илић (21) из Сурдулице нам се пожалио како је лопов покушао да га опљачка, али ништа није нашао у новчанику, па га је гађао с њим.
Места где се укршта више аутобуских линија су најопаснија и ту људи посебно треба да обрате пажњу како улазе у аутобус.
Даница Петровић (42) из Београда прича како је баба покушала да је покраде: „Била сам у трамвају број 9, када је пришла једна бакица, добро обучена и стала поред мене. Осетила сам да ми је гурнула руку у торбу и да претура по њој. Инстинктивно сам стисла торбу и тако се возила са бабином руком у торби још две станице, јер је трамвај био крцат“
Весна Павић (27) из Малог Мокрог Луга нам је испричала како је доживела да је опљачка познато лице:
„Била сам у превозу 308, који је увек дупке пун од Устаничке до Смедеревског пута, када сам осетила да ме неко вуче за торбу. Мислила сам да се људи гурају и покушала да је повучем, али онда сам приметила да је нечија рука чврсто стегла и не пушта. Окренула сам се љутито и повукла мушкарца за руку и кад сам се пробила до њега, видела сам да ми је то комшија из улице.“
Милан Поповић (32) из насеља Браће Јерковић нам је испричао своје искуство из аутобуса 25, када је један малолетни ром покушао да га оџепари.
„Носио сам дуксерицу са џеповима и хтео сам да пребацим документа у џепове од фармерки. Када сам покушао да ставим руку у џеп, осетио сам да је нечија рука у њему и инстинктивно сам подигао руку и ударио неког лактом. Најчудније од свега је што је тај тип ћутао иза мене и правио се да се ништа није десило.“
Још један случај спречавања пљачке у превозу нам је испричао Марко Павић (33), који се десио код Каленић пијаце, у аутобусу 26.
„Видео сам једног клинца како ставља руку у торбу неке девојке и само сам га ухватио и изнео из аутобуса, и вратио се унутра.“
Нажалост, многи људи нису имали среће, па су постали жртве пљачки. Углавном су то ситне крађе, јер људи не носе много новца и драгоцености са собом, али дешавало се да дрски лопови украду и велики плен, нечију плату или пензију.
Погледајте и:
