(MAPA) KRVAVA GODIŠNJICA: Rat u Siriji ulazi u šestu godinu, bez kraja na vidiku!
Jedan od najkrvavijih sukoba 21 veka danas je ušao u šestu godinu trajanja.
Od samog početka 15. marta 2011. godine pa do danas, rat u Siriji odneo je više od 270.000 ljudi u smrt, a više od četiri i po miliona civila naterao u izbeglištvo.
Iako je svetska diplomatija poslednjih meseci urodila plodom i nastupilo je dugo očekivano primirje između legitimne vlade u Damasku i pobunjenih ne-džihadističkih grupa, ono bi vrlo lako moglo da propadne ako se vlada Bašara al Asada i predstavnici opozicije uskoro ne dogovore u kom pravcu zemlja treba da ide.
Međutim, budućnost Sirije odavno više ne zavisi od njih, jer su se u "konačnom rešenju" za Siriju umešale dve svetske super sile - Rusija i SAD - koje takođe imaju svojih razlika u konačnom izgledu Sirije nakon ovog krvavog rata.
Kako je počeo rat
Uticaj tzv. "Arapskog proleća" širom arapskih zemalja, u kojima je uz podršku Zapada došlo do rušenje nekih od najstarijih režima, pokrenulo je lavinu protesta i protiv vlade Bašara al Asada u Siriji. Protesti su kulminirali 15. marta, kada je nekoliko demonstranata nastradalo u južnom gradu Daraa. To je ubrzo dovelo do stvaranje tzv. Slobodne sirijske armije (SAA) i oružane pobune čije protiv vlade u Damasku, koja je obeležila prvu godinu rata.
Sledeće godine na scenu stupaju mnogobrojne džihadističke grupe koje se zajedno sa opozicionim grupama bore protiv legitimne vlade. Oni osvajaju velike delove teritorije i ključne gradove poput Alepa, Holmsa, pa čak i predgrađe Damaska.
AMERIČKO ORUŽJE PALO U RUKE TERORISTA: Al-Nusra Front zauzeli bazu FSA u Siriji
Pomoć sa Zapada
Zapadne države u to vreme otvoreno staju na stranu opozicije, nazivajući ih zvaničnim pedstavnicima sirijskog naroda. Počinju da šalju oružje koje je omogućilo opoziciji da do naredne godine proširi teritoriju koju kontroliše i osvajanje Rake.
Međutim, jačanje džihadista u Siriji počelo je da brine zapadne saveznike, naočito jer su bili naoružani oružjem koju su oni slali tzv. opoziciji.
Hemijski napad u Guti avgusta 2013. godine SAD su brže bolje pokušale da iskoriste kao povod za otvoreni rat protiv Bašara al Asada, i ujedinjene opozicije pod njihovu kontrolu. Damask se branio optužbi dokazima da su napad izvršili pobunjenici. Međutim, u poslednjem trenutku je izvesnu vojnu intervenciju zapada sprečila Rusije ubedivši Damask da dozvoli međunarodnim inspektorima da unište svo sirijsko hemijsko oružje.
Kako su početkom 2014. godine propali prvi mirovni pregovori sirijske vlade i opozicije, sirijska vojska je ponovo počela da pobeđuje i vraća teritorije pod svoju kontrolu. Međutim, iste godinu u junu pojavljuje se novi/stari igrač, grupa pod imenom Islamska država Iraka i Levanta, koja za kratko vreme okupira ogromne delove Iraka i Sirije i proglašava kalifat.
To je navelo Amerikance da osnuju koaliciju države protiv tzv. Islamske države i pokrenu vazdušnu kampanju za uništenje džihadista. Međutim, posle godinu dana bombardovanja, džihadisti nisu bili uništeni, štaviše ostvarili su nove uspehe, zauzevši u tom periodu i nekoliko istorijskih lokaliteta (poput Plamire) koje su potom sistematski uništavali.
(MAPA) OPERACIJA PALMIRA: Ovako će sirijski "TIGROVI" pregaziti odbranu džihadista!
Septembar 2015. godine označio je jasnu prekretnicu u sirijskom sukobu! Munjevit ulazak Rusije bio je pravo otrežnjenje za koaliciju američkih i arapskih država.
Izbegnut rat Rusije sa NATO paktom!
Rat u Siriji umalo je doveo i do sukoba između Rusije i Turske, nakon obaranja ruskog bombardera Su-24 iznad Sirije od strane turskih aviona u novembru 2015. Incident je umalo doveo do svetskog rata jer i osvetnički napad Rusije na Tursku značio i rat sa NATO savezom. Srećom, odgovor Moskve je stigao u vidu sankcija i otvorene istrage o povezanosti Turske sa džihadistima u Siriji.
Ono što Amerikanci nisu mogli da urade za godinu dana, Rusi su učinili za prvih mesec dana. Uz njihovu pomoć, Damask je uspeo da povrati veliki deo teritorije, što je brže bolje stvorilo uslove za nove pregovore i zaključenje primirja između vlade i opozicije u februaru 2016. godine.
Uspeh pregovora o miru
U Ženevi je juče počela nova runda mirovnih pregovora o Siriji. Međutim, kao i tokom ranijih sastanaka, sam početak su obležile ozbiljne razlike između dve strane. Dok su predstavnici opozicije uslovljavali dijalog "smrću Asada ili njegovom smenom", predstavnici vlade su rasprave o predsedniku nazvali "crvenom linijom".
Sa vedrije strane, Amerika, koja se do skoro svesrdno zalagala za odlazak Asada sa vlasti, izgleda je konačno promenila ploču. Vašington sada, kao i Moskva, insistira na nužnosti pregovora između zaraćenih strana, dok se sudbina Asada ostavlja poredio posle rata. Ipak, njene najbliže saveznice u ovom ratu - Turska i Saudijska Arabija – koje već pet godina pomažu pobunjenike i džihadiste u Siriji, i dalje žele svrgavanje Asada.
Zbog svega toga, mnogi analitičari su uverenja da se rat u Siriji neće uskoro završiti i da će potrajati barem još četiri od pet godina. A to znači još uništenih sirijskih gradova i infrastrukture, centara svetske baštine i novo jačanje najveće izbegličke krize u svetu od kraja Drugog svetskog rata.
Osim ako se ne dogodi čudo, mirovni pregovori će brzo propasti, a Sirija će još više zaglibiti u sukob bez kraja na vidiku. Ipak, dobar znak potencijalne deeskalacije sukoba predstavlja najavljeno POVLAČENJE RUSKIH TRUPA iz Sirije, koje je naložio predsednik Vladimir Putin. Ovaj potez će samo ojačati poiciju Rusije u ovom ratu i naterati druge strane da razmisle o svom doprinosu rešenju ovog krvavog sukoba.
Naravno, povlačenje dela ruskih trupa ne znači i potpuno povlačenje ruske infrastrukture iz Sirije. Rat protiv džihadista iz ruske vazduhoplovne baze Hmejmim i pomorske baze Tartus se nastavlja...