Jeste li za republiku ili monarhiju?
Dilema koja vodi svoje poreklo još iz davnih antičkih vremena. Tokom svoje duge istorije, i monarhija i republika, imale su različita značenja. Republika je oblik vladavine koji se tokom istorije javljao kako u autokratskim tako i u demokratskim režimima, dok je monarhija vekovima uglavnom bila deo autokratskog režima, menjajući različite vidove, počev od robovlasničkih, apsolutističkih, staleških do modernih “hibrida” odnosno ustavne parlamentarne monarhije.
Ono što danas razlikuje monarhije od republika i definiše ih kao različite oblike vladavine, jeste funkcija šefa države. Monarh se ne bira i vlada bez vremenski ograničenog mandata, dok predsednika republike na ograničeni rok bira određeni deo biračkog tela.
U načelu, bilo ko može postati predsednik republike, dok se monarh rađa da bi vršio svoju dužnost. Svaki monarh odrasta sa svešću o svom budućem pozivu, i kao ličnost je, u najužem smislu reči, "profesionalni" državnik.
Ličnost monarha u današnjim ustavnim parlamentarnim monarhijama nije neprikosnovena, jer postoje jasno uređeni mehanizmi smenjivosti monarha, kojih nije bilo samo u doba apsolutizma.
Predsednik republike, bez obzira na lične sposobnosti, stiče svoj položaj zahvaljujući određenim centrima moći, pre svega političkim strankama, i nikada ne može biti nezavisan od njih. Zato danas jako duboke podele u biračkom telu može da izazove izbor šefa države, čak i u najdemokratskijim, najrazvijenijim zemljama.
Monarh svoj položaj ne duguje nikome i zato može da predstavlja sve građane, bez obzira na njihovo političko opredeljenje.
U eri dubokih ekonomskih i društvenih transformacija, od najveće je važnosti da šef države, koji danas, između ostalog, predstavlja i svojevrsnog "sudiju" u pitanjima poštovanja Ustava, bude nezavisan od bilo koje političke stranke, i neutralan prema svakoj od njih.
Moderna monarhija razvila se iz apsolutne monarhije koja je došla posle srednjovekovne staleške monarhije. U XV veku, u zapadnoevropskim državama monarh je savladao staleže i načinio se jedinim nosiocem državne vlasti. U apsolutističkoj monarhiji koja je tada nastala monarh je vladao kao "samodržac" bez pomoći staleških skupština. Prema staleškoj monarhiji apsolutna monarhija predstavlja, s jedne strane napredak, a s druge "nazadak". Napredak utoliko što je ostvareno jedinstvo državne vlasti, a "nazadak" utoliko što je vladalačku vlast od ograničene, kakva je bila u staleškoj monarhiji, načinila neograničenom.
Tek u ustavnoj monarhiji, kakva se u Engleskoj utvrdila u XVII veku našlo se načina da se vladalačka vlast ograniči, a jedinstvo državne vlasti ne uništi. Vladar, koji je u apsolutnoj monarhiji bio jedini zakonodavac i s toga se nije mogao ograničiti zakonom, u ustavnoj monarhiji ne sme izdavati zakone bez parlamenta. Zakon kao izraz zajedničke volje vladaoca i parlamenta predstavlja višu volju od lične vladareve volje. Ali, iako je u ustavnoj monarhiji zakonodavna vlast podeljena između vladaoca i parlamenta, to ne kvari jedinstvo državne vlasti, jer se vladalac i parlament smatraju kao organi jedne iste državne ličnosti.
Za razliku od monarhije, republika je takav oblik vladavine u kome sef države nema nikakve lične privilegije, već samo određeni (uži ili širi) obim vlasti. Šef države u republici pravno i politički je odgovoran.
Predsednik republike može imati određene pogodnosti u odnosu na pravnu odgovornost običnih građana, ali podložnost sankcijama pravnih normi ne može izbeći. Jedna od tih pogodnosti je da predsedniku republike ne sudi redovan sud već najviše predstavničko telo ili posebna vrsta suda.
Sem toga, predsednik republike odgovara, po pravilu, za teže oblike krivičnih dela odnosno za očigledne povrede ustava. Najzad, predsednik može biti privremeno oslobođen odgovornosti za protivpravna dela počinjena pre izbora na dužnost predsednika republike.
Šta je bitno zapamtiti?
U svetu danas svakako ima više republika nego monarhija. U Evropi, samo devet država ima status monarhije: Španija, Norveška, Holandije, Švedska, Velika Britanija, Belgija, Danska, Luksemburg i Monako. U svetu: Japan, Australija, Kanada, Novi Zeland, Saudijska Arbija i dosta drugih zemalja su monarhije.
Današnje monarhije su dominantno ustavne, ali ostaje pitanje šta je tu od prave monarhije ostalo. One su, najvećim delom, rezultat nečega što se može nazvati antimonarhističkim evolucijama. U pitanju su društva koja su svoje probleme umela rešavati postepeno i bez revolucionarnih potresa. I tu je zapravo tajna njihove uspešnosti.
Na kraju, može se reći da su monarhija i republika usko povezane tj. da se međusobno prožimaju. Republika, kao naslednica monarhije, predstavlja moderno državno uređenje koje se najčešće može naći u savremenim društvima ali monarhije su i dalje tu, i tu su da ostanu.
Za koju ste opciju Vi?
Pogledajte još:
-
-
-
