Počela velika legalizacija u Srbiji: Šta treba da znate, koji papiri su potrebni i koliko košta

Prijava je moguća na tri načina: putem nove onlajn platforme "Svoj na svome", u svim opštinama i u više od 580 poslovnica Pošte Srbije.

Procene pokazuju da u Srbiji postoji čak oko pet miliona nelegalnih objekata, pa je država otvorila potpuno novi sistem koji bi trebalo da ubrza proces i konačno reši višedecenijski problem.

Koja dokumenta su potrebna?

Za podnošenje zahteva dovoljni su samo osnovni podaci:

1. važeća lična karta ili pasoš,
2. bilo kakav dokaz o vlasništvu (ugovor, poklon, ostavinska odluka, presuda),
3. broj katastarske parcele,
4. osnovni podaci o objektu (vrsta, površina, spratnost),
5. izjava pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su podaci tačni.

Zahtev se može podneti čak i ako je objekat građen na tuđoj zemlji - ali će vlasnički odnosi morati naknadno da se reše u posebnom postupku (otkup, saglasnost vlasnika i sl.).

Prijavljuje se svaki pomoćni objekat: šupa, garaža, ostava, kao i delovi kuće koji ranije nisu bili obuhvaćeni legalizacijom.

Opštine i Pošta pomažu građanima koji ne koriste internet

Opštine širom Srbije organizovale su punktove i pripremile flajere sa detaljnim uputstvima. Platforma „Svoj na svome“ vodi korisnike korak po korak, od prijave do završetka postupka.

U Pošti Srbije više od 2.500 zaposlenih prošlo je obuku i može da popuni zahtev umesto građana. Oni koji nemaju mejl ili telefon biće lično obavešteni na šalteru da je stigla potvrda iz Agencije za prostorno planiranje ili RGZ-a.

Velika prednost: nema tehničke dokumentacije

Za razliku od prethodnih zakona, sada nije potrebno dostavljati:

1. elaborate,
2. projekte,
3. tehničku dokumentaciju o instalacijama.

Kada objekat bude legalizovan, moći će da se proda, nasledi, overi kod notara ili koristi kao garancija za stambeni ili poslovni kredit.

Koliko košta legalizacija?

Cena zavisi od lokacije i kreće se od 100 do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti - najviša je na najskupljim gradskim zonama.

Potpuno su oslobođeni plaćanja:

1. korisnici socijalne pomoći,
2. osobe sa invaliditetom,
3. borci,
4. samohrani roditelji,
5. porodice sa troje i više dece.

Ko ne može da legalizuje?

Objekti podignuti na:

1. zaštićenim područjima,
2. parcelama namenjenim za javnu upotrebu,
3. kao i sva buduća bespravna gradnja
4. biće uklonjeni ili prelaze u vlasništvo države.

Dodatni rok za kašnjenje

Građani koji iz objektivnih razloga ne stignu da podnesu zahtev u roku od dva meseca, moći će to da učine još godinu dana, ali uz dokaz o opravdanom kašnjenju.

Šta je cilj novog zakona?

Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević ističe da država time uvodi red:

„Država mora da zna šta je izgrađeno i ko je vlasnik. Ako automobil ima vlasnika, mora da ga ima i kuća.“

Cilj je da svako ko decenijama koristi svoj dom napokon postane njegov zakoniti vlasnik, dok država rešava problem koji se taložio generacijama.