Muke uterivača dugova: Zašto me zivkate zbog 800 dinara?
Firme, telekomunikacione kompanije i građani svoja potraživanja mogu da prodaju posle dva meseca kašnjenja.
Preduzeča, telekomunikacione kompanije, ali i građani mogu da prodaju svoja potraživanja specijalizovanim firmama i agencijama, koje zatim "jure" dužnike. Oni o prebacivanju dugovanja na "uterivače" moraju da obaveste klijente. Sa bankama, posebne agencije i firme za naplatu, mogu samo da sklope ugovor o posredovanju, odnosno da za njihov račun opominju građane da imaju neizmirene obaveze, jer je zakonom zabranjeno da banke prodaju svoja potraživanja od stanovništva.
Pojedine banke su deo svojih takozvanih loših kredita, odnosno zajmove koje preduzeća ne otplaćuju redovno i ne mogu uopšte da ih vrate, prepustila posebnim firmama koje se bave naplatom ovakvih potraživanja.
SVAKODNEVNO "MALTRETIRANjE"
Svakodnevno pozivanje dužnika, što najbolje znaju "uterivači dugova", uglavnom urodi plodom i to upravo kod građana sa malim neplaćenim računima. - Zašto me maltretirate i zivkate svakog dana zbog duga od samo 800 dinara, rekla sam vam da ću ga platiti - zavapila je Beograđanka M. S. posle ne znano kog po redu telefonskog poziva, i to svakog puta sa drugog broja. Odgovor je bio jednostavan: - Zato, gospođo, što ću lakše od vas da naplatim tih 800 dinara, nego od bilo koje firme ijedan dinar.
- Kompanija "EOS Matriks" je specijalizovana kako za naplatu, tako i za otkup potraživanja - kažu u ovoj firmi. - Važno je napomenuti da su procedure u našoj kompaniji usmerene na naplatu potraživanja vansudskim putem. Ukoliko naša kompanija otkupi potraživanje, tokom aktivne komunikacije sa dužnikom pokušavamo da pronađemo konstruktivno rešenje koje bi odgovaralo datoj situaciji u kojoj se dužnik nalazi, kao na primer, produžavanje roka za otplatu potraživanja ukoliko je lice ostalo bez posla...
Ukoliko i pored predloženih rešenja, kako navode u "EOS Matriksu" dužnik ne želi da sarađuje, primorani su da potraživanje naplate kroz sudski postupak. Dužnik se na ovaj način izlaže dodatnim troškovima, koji uvećavaju iznos inicijalnog potraživanja i dovode ga u još nepovoljniji položaj. Kada su u pitanju građani koji duguju za kredite, u cilju potpune zaštite korisnika finansijskih usluga, kako ističu u NBS, uvedena je i dodatna zaštita stanovništva tako da se potraživanje od građana ne može ustupiti drugoj banci, ukoliko bi to dovelo dužnika u nepovoljniji položaj.
S druge strane, neke telekomunikacione kompanije, na primer, ne žele dugo da se bave lošim platišama. Tako, posle nekoliko opomena i "prijateljskog ubeđivanja" da dug plate u celosti ili na rate, svoje potraživanje prodaju agencijama za naplatu dugovanja posle dva meseca. Agencija, potom, od dužnika juri novac u svoje ime i za svoj račun, ali to, po zakonu, ne sme da premaši prvobitno dugovanje.
Kada su u pitanju kratkoročni zajmovi stanovništva gde su obezbeđenje samo menica ili administrativna zabrana, banke teško mogu da dođu do svog novca, a da ne bi opterećivale službe da pozivaju klijente da plate rate, angažovale su agencije ili firme da to čine za njih. Gotovo sve strane banke su potpisale ugovore sa ovim preduzećima.
"Uterivači" pozivaju dužnike svakodnevno, jer imaju obavezu da dostave bankama izveštaj o učinku, odnosno da li su uspeli da dogovore uplate i koliko klijenata nije u stanju ili ne želi da izmiri dug, prenose Novosti.
Pročitajte: