Муке утеривача дугова: Зашто ме зивкате због 800 динара?
Фирме, телекомуникационе компаније и грађани своја потраживања могу да продају после два месеца кашњења.
Предузеча, телекомуникационе компаније, али и грађани могу да продају своја потраживања специјализованим фирмама и агенцијама, које затим "јуре" дужнике. Они о пребацивању дуговања на "утериваче" морају да обавесте клијенте. Са банкама, посебне агенције и фирме за наплату, могу само да склопе уговор о посредовању, односно да за њихов рачун опомињу грађане да имају неизмирене обавезе, јер је законом забрањено да банке продају своја потраживања од становништва.
Поједине банке су део својих такозваних лоших кредита, односно зајмове које предузећа не отплаћују редовно и не могу уопште да их врате, препустила посебним фирмама које се баве наплатом оваквих потраживања.
СВАКОДНЕВНО "МАЛТРЕТИРАЊЕ"
Свакодневно позивање дужника, што најбоље знају "утеривачи дугова", углавном уроди плодом и то управо код грађана са малим неплаћеним рачунима. - Зашто ме малтретирате и зивкате сваког дана због дуга од само 800 динара, рекла сам вам да ћу га платити - завапила је Београђанка М. С. после не знано ког по реду телефонског позива, и то сваког пута са другог броја. Одговор је био једноставан: - Зато, госпођо, што ћу лакше од вас да наплатим тих 800 динара, него од било које фирме иједан динар.
- Компанија "ЕОС Матрикс" је специјализована како за наплату, тако и за откуп потраживања - кажу у овој фирми. - Важно је напоменути да су процедуре у нашој компанији усмерене на наплату потраживања вансудским путем. Уколико наша компанија откупи потраживање, током активне комуникације са дужником покушавамо да пронађемо конструктивно решење које би одговарало датој ситуацији у којој се дужник налази, као на пример, продужавање рока за отплату потраживања уколико је лице остало без посла...
Уколико и поред предложених решења, како наводе у "ЕОС Матриксу" дужник не жели да сарађује, приморани су да потраживање наплате кроз судски поступак. Дужник се на овај начин излаже додатним трошковима, који увећавају износ иницијалног потраживања и доводе га у још неповољнији положај. Када су у питању грађани који дугују за кредите, у циљу потпуне заштите корисника финансијских услуга, како истичу у НБС, уведена је и додатна заштита становништва тако да се потраживање од грађана не може уступити другој банци, уколико би то довело дужника у неповољнији положај.
С друге стране, неке телекомуникационе компаније, на пример, не желе дуго да се баве лошим платишама. Тако, после неколико опомена и "пријатељског убеђивања" да дуг плате у целости или на рате, своје потраживање продају агенцијама за наплату дуговања после два месеца. Агенција, потом, од дужника јури новац у своје име и за свој рачун, али то, по закону, не сме да премаши првобитно дуговање.
Када су у питању краткорочни зајмови становништва где су обезбеђење само меница или административна забрана, банке тешко могу да дођу до свог новца, а да не би оптерећивале службе да позивају клијенте да плате рате, ангажовале су агенције или фирме да то чине за њих. Готово све стране банке су потписале уговоре са овим предузећима.
"Утеривачи" позивају дужнике свакодневно, јер имају обавезу да доставе банкама извештај о учинку, односно да ли су успели да договоре уплате и колико клијената није у стању или не жели да измири дуг, преносе Новости.
Прочитајте: