SVE BOJE MOBINGA: Kako ga prepoznati?

Ono na šta se, oni koji trpe mobing, najčešće žale su neosnovano kritikovanje, koje kasnije prerasta u ponižavanje, iskorišćavanje, ignorisanje i vređanje te osobe.

Kako god, mobing se najčešće dešava na relaciji nadređeni – podređeni, i to nekada toliko manipulativno da radnik ostane u tom začaranom krugu zloupotrebe, a da to i ne primeti, tako što recimo za prekovremeni rad ne dobija nikakvu nadoknadu, ali zato biva pohvaljen za posvećenost firmi i radu, čime se pospešuje njegova motivacija da ostane na radnom mestu.

Najčešći oblici mobinga:

• Vertikalni mobing podrazumeva situacije u kojima nadređeni zlostavlja jednog radnika,kao i situacije u kojima nadređeni zlostavlja sistematski jednog po jednog radnika dok ne uništi čitavu grupu.
• O strateškom mobingu se govori u situacijama kada se upravljački vrh dogovori o tome koji su radnici nepoželjni i onda započnu sprovođenje sistematskog mobinga, tako da radnici sami daju otkaz (nema otpremnine), dokupa staža za penziju itd.
• Horizontalni mobing podrazumeva situacije u kojima radnici, odnosno kolege koje su u jednakom hijerarhijskom položaju zlostavljaju kolegu/inicu. Osećaj ugroženosti, ljubomora, zavist i dr. može podstaći želju da se eliminiše neki kolega pogotovo ako postoji uverenje da njegova eliminacija vodi napretku u karijeri. Mobing,i horizontalni i vertikalni, se sprovodi kroz niz različitih aktivnosti.

Žika Živadinović, predsednik udruženja “No mobing” Srbija, za naš portal kazao je da je najzastupljeniji horizontalni mobing, iz prostog razloga što postoji jasan hijerarhijski odnos nadređeni - podređeni, gde na primer portir, i da hoće da maltretira direktora, ne može, jer nema ni pristup toj osobi.

Na naše pitanje, gde je mobing zastupljeniji, u državnom ili privatnom sektoru, istakao je da je to privatni sektor. Razlog tome je što u javnom sektoru najzastupljenije zapošljavanje po partijskoj osnovi i rodbinskim vezama, gde svako ima „leđa“ pa je mogućnost otkaza manja nego u privatnom sektoru.

Zdravstvene posledice koje mogu da se jave kod žrtve:

• fizičke (hronični umor, problemi sa varenjem, gojaznost ili mršavljenje, nesanica, smanjen imunitet, povećana potreba za alkoholom, sedativima, cigaretama), 
• emocionalne (depresija, burn-out sindrom, osećaj emotivne praznine, gubitak životnog smisla, anksioznost, gubitak motivacije i entuzijazma, apatija, poremećaj prilagođavanja) i
• promene u ponašanju (rizično ponašanje, gubitak koncentracije, zaboravnost, eksplozivnost, grubost, preterana osetljivost na spoljne stimulanse, bezosećajnost, tvrdokornost, stalna okupiranost poslom, porodični problemi, seksualni problemi, razvod braka, samoubistvo).

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu

„Radila sam u jednoj prodavnici u tri smene. Osim što sam nosila gajbe i džakove morala sam da trpim uvrede od vlasnika radnje. Stalno je vikao na mene i govorio da sam neradnik, te da na birou ima takvih kao što sam ja milion i da će lako naći zamenu. Trpela sam nekoliko meseci i pila lekove za smirenje. Više nisam mogla da ostanem na poslu“, kaže Darija, bivši radnik jednog velikog trgovinskog lanca u Beogradu.

Samim tim, svi oni koji se prepoznaju u pojedinim delovima ovog teksta, ohrabreni su da pažljivo proanaliziraju pomenuti zakon i preduzmu neophodne korake kako bi se  izborili za svoje pravo na dostojanstven rad.

“Najveći problem je to što zaposleni nemaju od koga da saznaju koja su njihova prava i obaveze po Zakonu o sprečavanju zlostavljanja”, kaže Žika Živadinović predsednik udruženja „No mobing“.

 „Mobing više prijavljuju žene nego muškarci, ne zato što više trpe psihičku torturu, već zato što su hrabrije“, kaže Živadinović za naš portal.