СВЕ БОЈЕ МОБИНГА: Како га препознати?
Ако осећате велики стрес и непријатељско понашање својих колега, уколико вам се дешава да трпите понижавање, увреде или било какву психичку тортуру, врло вероватно сте жртва мобинга.
Оно на шта се, они који трпе мобинг, најчешће жале су неосновано критиковање, које касније прераста у понижавање, искоришћавање, игнорисање и вређање те особе.
Постоје и други начини. Особа се оптерећује задацима који нису у опису њеног радног места, задржавање ван радног времена, забрана коришћења одмора или слободних дана, јер је одједном “велика гужва” међу папирима, до отвореног вређања пред другим колегама.
Како год, мобинг се најчешће дешава на релацији надређени – подређени, и то некада толико манипулативно да радник остане у том зачараном кругу злоупотребе, а да то и не примети, тако што рецимо за прековремени рад не добија никакву надокнаду, али зато бива похваљен за посвећеност фирми и раду, чиме се поспешује његова мотивација да остане на радном месту.
Најчешћи облици мобинга:
- Вертикални мобинг подразумева ситуације у којима надређени злоставља једног радника,као и ситуације у којима надређени злоставља систематски једног по једног радника док не уништи читаву групу.
- О стратешком мобингу се говори у ситуацијама када се управљачки врх договори о томе који су радници непожељни и онда започну спровођење систематског мобинга, тако да радници сами дају отказ (нема отпремнине), докупа стажа за пензију итд.
- Хоризонтални мобинг подразумева ситуације у којима радници, односно колеге које су у једнаком хијерархијском положају злостављају колегу/иницу. Осећај угрожености, љубомора, завист и др. може подстаћи жељу да се елиминише неки колега поготово ако постоји уверење да његова елиминација води напретку у каријери. Мобинг,и хоризонтални и вертикални, се спроводи кроз низ различитих активности.
Жика Живадиновић, председник удружења “Но мобинг” Србија, за наш портал казао је да је најзаступљенији хоризонтални мобинг, из простог разлога што постоји јасан хијерархијски однос надређени - подређени, где на пример портир, и да хоће да малтретира директора, не може, јер нема ни приступ тој особи.
На наше питање, где је мобинг заступљенији, у државном или приватном сектору, истакао је да је то приватни сектор. Разлог томе је што у јавном сектору најзаступљеније запошљавање по партијској основи и родбинским везама, где свако има „леђа“ па је могућност отказа мања него у приватном сектору.
Здравствене последице које могу да се јаве код жртве:
- физичке (хронични умор, проблеми са варењем, гојазност или мршављење, несаница, смањен имунитет, повећана потреба за алкохолом, седативима, цигаретама),
- емоционалне (депресија, бурн-оут синдром, осећај емотивне празнине, губитак животног смисла, анксиозност, губитак мотивације и ентузијазма, апатија, поремећај прилагођавања) и
- промене у понашању (ризично понашање, губитак концентрације, заборавност, експлозивност, грубост, претерана осетљивост на спољне стимулансе, безосећајност, тврдокорност, стална окупираност послом, породични проблеми, сексуални проблеми, развод брака, самоубиство).
Закон о спречавању злостављања на раду
„Радила сам у једној продавници у три смене. Осим што сам носила гајбе и џакове морала сам да трпим увреде од власника радње. Стално је викао на мене и говорио да сам нерадник, те да на бироу има таквих као што сам ја милион и да ће лако наћи замену. Трпела сам неколико месеци и пила лекове за смирење. Више нисам могла да останем на послу“, каже Дарија, бивши радник једног великог трговинског ланца у Београду.
Један од најчешћих разлога зашто људи не пријављују мобинг јесте страх од добијања отказа. Данас је, међутим, у Србији актуелан Закон о спречавању злостављања на раду. Важан елемент овог закона јесте члан да је особа која пријави мобинг заштићена од отказа.
Самим тим, сви они који се препознају у појединим деловима овог текста, охрабрени су да пажљиво проанализирају поменути закон и предузму неопходне кораке како би се изборили за своје право на достојанствен рад.
“Највећи проблем је то што запослени немају од кога да сазнају која су њихова права и обавезе по Закону о спречавању злостављања”, каже Жика Живадиновић председник удружења „Но мобинг“.
„Мобинг више пријављују жене него мушкарци, не зато што више трпе психичку тортуру, већ зато што су храбрије“, каже Живадиновић за наш портал.
