OBAMIN DEBAKL: Danas je svima jasno koga su SAD podržavale u Siriji

Mnogi analitičari, uključujući i brojne u SAD-u, slažu se da SAD izgleda poprilično nemoćno u ovom trenutku, pa čak i poniženo.

Američki kolumnista Čarles Krauthamer objavio je juče članak u listu The Washington Post pod naslovom "Obamin debakl", a uz to, pojavila se i čitava knjiga tekstova sa sličnim naslovom u poslednja 24 sata.

Zašto ova situacija izgleda loše po Obamu?

Zato se Rusija, barem tako izgleda, svojski potrudila da tako i izgleda.

Naime, ako pretpostavimo da su informacije tačne, Rusija je svoju vojnu intervenciju u Siriji započela vazdušnim udarima na položaje militanata koje se često nazivaju "prozapadnim", zbog činjenice da su dobili obuku, novac i političku podršku od Zapada, primarno od SAD-a.

Diskutabilno je reći da SAD podupire opoziciju jer se ta tzv. opozicija uveliko sastoji od poprilično radikalnih islamističkih militanata. Naravno, ako se pita SAD, sve su to uzorni, sekularni, prodemokratski borci koji izrazito poštuju ljudska prava, ističe Advance.

Trebalo je da prođe gotovo 5 godina da se retorika i propaganda istope. Naime, koliko god se Amerikanci trudili da ove militante prikažu kao legitimnu opoziciju iza koje bi trebao stati sav progresivni svet, ovi su se na terenu sami demantovali brojnim ratnim zločinima, ubistvima civila, progonima manjina i saradnjom s terorističkim organizacijama.

Polako su te informacije "curile" i do ostatka sveta, da bi na kraju mnogima postalo jasno (ne svima, neki i dalje slepo veruju u propagandu jer im je tako jednostavnije) koga Sjedinjene Države zapravo podržavaju.

Priznanje poraza nije u američkom vokabularu

Već u ovoj situaciji Amerika je trebala priznati potpuni poraz svoje politike u Siriji i povući se što brže. Nažalost, priznavanje poraza je nešto što Sjedinjene Države nemaju u svom vokabularu. Nastavili su dalje, očekivano, i došli u situaciju da su počeli podržavaju sve što se eksplicitno ne zove Islamska država (IS).

Taj suludi plan bio je na snazi mesecima, sve do pre dva dana kada su se u sukob u Siriji uključili i Rusi. A prvo što su učinili je da su udarili po američkoj "vojnoj imovini", odnosno po militantima koji se od IS-a ideološki jako malo razlikuju. No, to su militanti koje je SAD stavio "pod svoje", oni su im nadenuli laskavu titulu "antivladine opozicije".

Rusija to zna, ali očito ne mari. Amerika sada može samo da posmatra ovaj razvoj situacije. Njeno sprečavanje bi značilo ulaženje u direktan sukob s ruskom vojskom. Toliko radikalni, nadajmo se, ipak nisu.

Sada Obamu domaći mediji nazivaju gubitnikom, a Putina neprijateljem koji ga je nadmudrio. Tako otprilike i ispada, no mora se reći da to tako uopšte nije trebalo biti.

Zašto se SAD boje Putina?

Naime, upravo je Vladimir Putin američkom predsedniku Baraku Obami ovog ponedeljka nedvosmisleno ponudio saradnju u Siriji, saradnju po uzoru na veliko savezništvo iz Drugog svetskog rata. Baš kao što su se tada ideološki još znatno različitiji SSSR i SAD zajedno borili protiv nacizma, Putin je sada zajedničku borbu ponudio protiv IS-ovog islamofašizma, ali Obama je odbio. A zašto?

Zato što se SAD boje Rusije, konkretnije Putina, jer u njegovoj vlasti vide kraj svoje globalne dominacije. Strateški je to po SAD vrlo loše jer boje se nečeg čega se ne trebaju bojati - nije Rusija postrevolucionarni Iran koji će ih nazivati "velikom sotonom". Putin i danas SAD oslovljava sa "naši američki partneri", ali SAD to jednostavno ne može prihvatiti.

Rusija, sa druge strane, samo želi da SAD siđe za jednu stepenicu sa svog "jedina supersila" pijedestala i pritom argumentuje da će to biti dobro i za SAD i za Rusiju i za celi svet.

Da li bi to zaista bilo dobro?

Svakako da bi. Broj ratova u svetu bi se neminovno smanjio, jer bi velike sile morale delovati na istom nivou, a ovako imamo unipolarni svet u kojem gotovo sve veće ratove pokreće SAD.

Dakle, Obama je svoj debakl već doživeo i sada traži nešto što će omogućiti jednostavan izlaz iz ove situacije. Što se tiče Rusa, oni su pokazali da se ne šale!