OGORČENA NIŠLIJKA: Udala sam se za alkoholičara. Da li treba da ga napustim?

Moj suprug i ja se uglavnom lepo slažemo. Ali, kako vreme prolazi, ima sve više incidenata i pitam se da li sam uradila pravu stvar.

Teško mi je da ovo pišem. On je dobar čovek, ima veliko srce, i podržava me u svemu. Imamo dete i on je divan s našim sinom.

Ali, taj njegov problem sa alkoholom počinje da me ubija. Kada ne pije, to je najbolji čovek na svetu. Međutim, već posle nekoliko pića postaje agresivan. Psuje, viče, vređa me i naziva kurvom. Kada mu to kažem, neće da prizna da je pogrešio, što bi meni bilo možda i dovoljno.

Ne, on uporno tvrdi da je u pravu što je pobesneo, iako ne može da navede razlog. Kada se napije, počne da zapliće jezikom i tetura se po kući. Obično zaspi na kauču. Nekad pokušava da traži seks dok je pijan, ali gadi mi se kad mi priđe u tom stanju. Kad je trezan, seks je i dalje dobar i zadovoljavajući, ali i to je postalo retko. 

Ne znam više koliko sam mu puta rekla da mi ne smeta da povremeno popije piće, ali da ne mogu da izdržim to što kad jednom počne, ne može da se zaustavi.

Sve sam to trpela i uglavnom ćutala, ali pre nekoliko nedelja se vratio iz kafane i postao je fizički agresivan. Gađao me je ključevima, i hvatao me je grubo za ruke. Sagnula sam se na vreme i ključevi su me promašili. Ciljao je u glavu.

Posle toga sam mu rekla da hitno potraži pomoć stručnjaka, ali on mi je odgovorio da se u njegovoj porodici to ne radi. "Ne treba mi psiholog, nisam lud", odgovorio je.

I naši prijatelji su počeli da nas izbegavaju. Volim ga, ali imam utisak da moj život polako i sigurno postaje pakao.