Počast francusko-srpskom prijateljstvu skovanom kroz bratstvo tokom Velikog rata
U okviru najavljene posete Aleksandra Vučića Francuskoj, u nastavku se prisećamo istoriskog odnosa dveju zemalja, Francuske i Srbije.
Odnosi između Srbije i Francuske počinju još u srednjem veku, a svakako najznačajniji događaj u ovim odnosima je bila ženidba kralja Uroša francuskom princezom Jelenom Anžujskom.
Prvi zvanični dokument modernih odnosa Srbije i Francuske predstavlja pismo Karađorđa upućeno Napolenu u vreme Srpske revolucije. U njemu, Karađorđe izražava svoje simpatije prema Francuskoj i njenoj revoluciji. Međutim, Napoleon je u tom trenutku imao druge prioritete, tako da je tada ta saradnja izostala.
Sredinom i krajem 19. veka, francuski uticaj u Srbiji postaje sve jači. Brojni Srbi, kasnije visoki političari, kulturni radnici i naučnici se školuju u Francuskoj.
Za vreme Prvog svetskog rata, Srbija i Francuska su bile saveznice. Francuska je pomagala Srbiju u naoružanju, a kasnije je organizovala i prebacivanje srpske vojske sa jadranske obale na ostrvo Krf.
Posle 1945. odnosi između ove dve zemlje nisu više bili tako srdačni. Promena društveno-ekonomskog sistema u Jugoslaviji (iz kapitalizma u komunizam) i nacionalizacija imovine francuskih kompanija su bile samo deo problema. Najveću krizu u ovom periodu predstavlja sukob oko Beogradskog procesa, tj. suđenja Dragoljubu Mihailoviću. Ovom procesu su se posebno protivile SAD, i Francuska. Predsednik Francuske, general Šarl de Gol, koji je bio veliki prijatelj i školski drug Mihailoviću sa Francuske vojne akademije, je uputio molbu Titu da ga oslobodi. Uprkos pritiscima spolja, sudski postupak je završen i Dragoljub Mihailović je osuđen za veleizdaju i kolaboraciju sa nacističkim okupatorima i streljan. Nakon toga, iako diplomatski odnosi nisu prekinuti, odnosi između Francuske i Jugoslavije se hlade.
Nakon ostavke francuskog predsednika Šarla de Gola i rešavanja Alžirske krize, jugoslovensko-francuski odnosi se normalizuju. Francuski predsednik Fransoa Miteran je proglašen počasnim građaninom Beograda 1983. Dolazi do obnove tradicionalno dobrih društvenih i kulturnih veza između dve zemlje, a veliki broj naših građana odlazi u Francusku na privremeni rad.
U moderno doba, Srbija i Francuska uspostavljaju zvanične diplomatske odnose neposredno nakon Berlinskog kongresa, 01. januara 1879.
Za vreme raspada Jugoslavije, Francuska je bila za očuvanje Jugoslavije. Na tome je posebno insistirao tadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran, ali i francuska elita. Za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije, Francuska je pokušavala da zauzda silinu NATO napada i da ograniči napade samo na najneophodnije vojne ciljeve. Francuska je beskompromisno branila bilo kakvo bombardovanje Crne Gore kao što se protivila i gađanju civilnih ciljeva u Srbiji.
Sredinom juna 2009., grupa predstavnika najvećih francuskih kompanija je bila u trodnevnoj poseti Srbiji. Oni su izrazili veliko zadovoljstvo uslovina za ulaganje u Srbiji i posebno istakli zainteresovanost za investicije za razvoj infrastrukture (posebno železnice). U Beogradu, 08. oktobra 2009. otvorena je Francusko-srpska privredna komora, kao podsticaj daljim francuskim ulaganjima i proširenju privredne saradnje između dve zemlje. U komori je više od 60 francuskih preduzeća koja trenutno posluju u Srbiji.
Tokom nedavnih poplava koje su pogodile Balkan i izazvale ogromne štete, Francuska je organizovala donatorsku konferenciju za Srbiju i za Bosnu i Hercegovinu, kao vid pomoći ugroženima.
