Почаст француско-српском пријатељству скованом кроз братство током Великог рата

Односи између Србије и Француске почињу још у средњем веку, а свакако најзначајнији догађај у овим односима је била женидба краља Уроша француском принцезом Јеленом Анжујском.

Први званични документ модерних односа Србије и Француске представља писмо Карађорђа упућено Наполену у време Српске револуције. У њему, Карађорђе изражава своје симпатије према Француској и њеној револуцији. Међутим, Наполеон је у том тренутку имао друге приоритете, тако да је тада та сарадња изостала.

Средином и крајем 19. века, француски утицај у Србији постаје све јачи. Бројни Срби, касније високи политичари, културни радници и научници се школују у Француској.

За време Првог светског рата, Србија и Француска су биле савезнице. Француска је помагала Србију у наоружању, а касније је организовала и пребацивање српске војске са јадранске обале на острво Крф.

После 1945. односи између ове две земље нису више били тако срдачни. Промена друштвено-економског система у Југославији (из капитализма у комунизам) и национализација имовине француских компанија су биле само део проблема. Највећу кризу у овом периоду представља сукоб око Београдског процеса, тј. суђења Драгољубу Михаиловићу. Овом процесу су се посебно противиле САД, и Француска. Председник Француске, генерал Шарл де Гол, који је био велики пријатељ и школски друг Михаиловићу са Француске војне академије, је упутио молбу Титу да га ослободи. Упркос притисцима споља, судски поступак је завршен и Драгољуб Михаиловић је осуђен за велеиздају и колаборацију са нацистичким окупаторима и стрељан. Након тога, иако дипломатски односи нису прекинути, односи између Француске и Југославије се хладе.

Након оставке француског председника Шарла де Гола и решавања Алжирске кризе, југословенско-француски односи се нормализују. Француски председник Франсоа Митеран је проглашен почасним грађанином Београда 1983. Долази до обнове традиционално добрих друштвених и културних веза између две земље, а велики број наших грађана одлази у Француску на привремени рад.

У модерно доба, Србија и Француска успостављају званичне дипломатске односе непосредно након Берлинског конгреса, 01. јануара 1879.

За време распада Југославије, Француска је била за очување Југославије. На томе је посебно инсистирао тадашњи француски председник Франсоа Митеран, али и француска елита. За време НАТО бомбардовања Југославије, Француска је покушавала да заузда силину НАТО напада и да ограничи нападе само на најнеопходније војне циљеве. Француска је бескомпромисно бранила било какво бомбардовање Црне Горе као што се противила и гађању цивилних циљева у Србији.

Средином јуна 2009., група представника највећих француских компанија је била у тродневној посети Србији. Они су изразили велико задовољство условина за улагање у Србији и посебно истакли заинтересованост за инвестиције за развој инфраструктуре (посебно железнице). У Београду, 08. октобра 2009. отворена је Француско-српска привредна комора, као подстицај даљим француским улагањима и проширењу привредне сарадње између две земље. У комори је више од 60 француских предузећа која тренутно послују у Србији.

Током недавних поплава које су погодиле Балкан и изазвале огромне штете, Француска је организовала донаторску конференцију за Србију и за Босну и Херцеговину, као вид помоћи угроженима.