Početak vojnog ulaska SAD u Ukrajinu?
Nije tajna da vlasti u Moskvi Ukrajinu i još neke susedne zemlje, doživljavaju "svojim dvorištem", a samim tim i "crvenom linijom", bar kada je reč o potencijalnom ulazu stranih sila u isto. Ukrajina je dugo godina balansirala između Zapada i Rusije, ali izgleda kako ova opasna kriza sve više vodi u scenario gde nesvrstanost više nije opcija. Za Ukrajinu je to loše ali i za stabilnost cele Evrope.
Obama je za vreme govora u Varšavi zauzeo formalno pragmatičan stav, ističući da Rusija i Ukrajina imaju istorijski odnos no, u isto vreme je govor upotpunio raznim pretnjama kojima "upozorava" Rusiju da prekine sa svojim potezima "destabilizacije Ukrajine".
Dakako, obe strane su vrlo pragmatične, barem kada je reč o javnim porukama najviših zvaničnika. Tako Putin ističe za francuske medije kako je Rusija uvek spremna na dijalog sa SAD, znajući kako će susret u Francuskoj, povodom 70. godišnjice iskrcavanja trupa u Normandiji, zapravo biti jedan vrlo čudan dan u kojem će se on i Obama izbegavati tražeći uokolo francuskog predsednika Olanda. Tako je bilo. Tokom ceremonije bili su na suprotnim stranama. Ipak do neformalnog razgovora je došlo, a Obama je tom prilikom rekao Putinu da se tenzije u Ukrajini mogu smanjiti ako Rusija prizna Porošenka kao legitimnog lidera zemlje i ako prestane da podržava federaliste u istočnoj Ukrajini. Naravno, iste poruke koje smo čuli u bezbroj saopštenja koja su zapadni lideri uputili Rusiji povodom situacije u Ukrajini.
No, ono što zasigurno brine Rusiju jeste potencijalni vojni ulaz SAD u Ukrajinu. Kako stvari sada stoje, Vašington već planira da na "mala vrata" otpočne taj proces. Obama je obećao dodatnu vojnu pomoć Ukrajini ali i potencijalnu obuku ukrajinskih snaga bezbednosti i vojske. Ovi predlozi dolaze u trenutku dok ukrajinska vojska već koristi svo raspoloživo naoružanje, od tenkova do artiljerije i vazdušnih napada, protiv proruskih snaga na istoku.
Još uvek se ne šalje oružje u Ukrajinu no, kako smo imali priliku da vidimo i u slučaju Sirije, to je obično sledeći "logičan" korak, a onda bi uskoro i američki vojnici mogli doći, kao podrška u obuci ukrajinskih vojnika. S pravne strane, Porošenka je Zapad priznao za legitimnog predsednika, te isti sada može komotno tražiti svaku vrstu pomoći od SAD, pa čak i zatražiti članstvo u NATO savezu, što je Porošenko ranije i istakao da će učiniti.
Ulazak NATO trupa je oduvek bila "crvena linija". Sada o toj situaciji više ne moraju raspravljati kao o nekoj bliskoj budućnosti. Taj proces je otpočeo i pitanje je na koji će način Rusija reagovati. Neki drže da će baš sutrašnji dan biti odlučan, jer se Putin nasamo sastaje sa francuskim predsednikom i britanskim premijerom. No, to će možda biti i poslednji pokušaj diplomatije kada je reč o Ukrajini, prenosi Advance.
Rusija, ako ne bude reagovala, može zaboraviti na kontrolu teritorija kojeg doživljva svojim "dvorištem". Ukrajina će postati deo NATO pakta, a to znači i deo američkog raketnog štita. Taj sistem, o kojem se već godinama govori, ima ogromnu važnost za SAD. Njime će se, barem pokušati, neutralizovati ruski nuklearni arsenal, a u današnjem vojnom kontekstu, zemlja bez nuklearno ofanzivnih/defanzivnih snaga nije u stanju da brani svoju teritoriju, niti opstanak svoje nacije.
