Почетак војног уласка САД у Украјину?
Није тајна да власти у Москви Украјину и још неке суседне земље, доживљавају "својим двориштем", а самим тим и "црвеном линијом", бар када је реч о потенцијалном улазу страних сила у исто. Украјина је дуго година балансирала између Запада и Русије, али изгледа како ова опасна криза све више води у сценарио где несврстаност више није опција. За Украјину је то лоше али и за стабилност целе Европе.
Обама је за време говора у Варшави заузео формално прагматичан став, истичући да Русија и Украјина имају историјски однос но, у исто време је говор употпунио разним претњама којима "упозорава" Русију да прекине са својим потезима "дестабилизације Украјине".
Дакако, обе стране су врло прагматичне, барем када је реч о јавним порукама највиших званичника. Тако Путин истиче за француске медије како је Русија увек спремна на дијалог са САД, знајући како ће сусрет у Француској, поводом 70. годишњице искрцавања трупа у Нормандији, заправо бити један врло чудан дан у којем ће се он и Обама избегавати тражећи уоколо француског председника Оланда. Тако је било. Током церемоније били су на супротним странама. Ипак до неформалног разговора је дошло, а Обама је том приликом рекао Путину да се тензије у Украјини могу смањити ако Русија призна Порошенка као легитимног лидера земље и ако престане да подржава федералисте у источној Украјини. Наравно, исте поруке које смо чули у безброј саопштења која су западни лидери упутили Русији поводом ситуације у Украјини.
Но, оно што засигурно брине Русију јесте потенцијални војни улаз САД у Украјину. Како ствари сада стоје, Вашингтон већ планира да на "мала врата" отпочне тај процес. Обама је обећао додатну војну помоћ Украјини али и потенцијалну обуку украјинских снага безбедности и војске. Ови предлози долазе у тренутку док украјинска војска већ користи сво расположиво наоружање, од тенкова до артиљерије и ваздушних напада, против проруских снага на истоку.
Још увек се не шаље оружје у Украјину но, како смо имали прилику да видимо и у случају Сирије, то је обично следећи "логичан" корак, а онда би ускоро и амерички војници могли доћи, као подршка у обуци украјинских војника. С правне стране, Порошенка је Запад признао за легитимног председника, те исти сада може комотно тражити сваку врсту помоћи од САД, па чак и затражити чланство у НАТО савезу, што је Порошенко раније и истакао да ће учинити.
Улазак НАТО трупа је одувек била "црвена линија". Сада о тој ситуацији више не морају расправљати као о некој блиској будућности. Тај процес је отпочео и питање је на који ће начин Русија реаговати. Неки држе да ће баш сутрашњи дан бити одлучан, јер се Путин насамо састаје са француским председником и британским премијером. Но, то ће можда бити и последњи покушај дипломатије када је реч о Украјини, преноси Адванце.
Русија, ако не буде реаговала, може заборавити на контролу територија којег доживљва својим "двориштем". Украјина ће постати део НАТО пакта, а то значи и део америчког ракетног штита. Тај систем, о којем се већ годинама говори, има огромну важност за САД. Њиме ће се, барем покушати, неутрализовати руски нуклеарни арсенал, а у данашњем војном контексту, земља без нуклеарно офанзивних/дефанзивних снага није у стању да брани своју територију, нити опстанак своје нације.
