PROBLEM JE JASAN, ALI REŠENJA NEMA: Za šta je srpskom fudbalu potrebno devet, a nemačkom 90 godina

Poslednje veliko fudbalsko takmičenje na kojem je učestvovala reprezentacija Srbije bilo je Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi, 2010. godine. Od tada propuštane su brojne prilike, a poslednja u nizu bila je ona za EVRO 2016 (na neuspešne kvalifikacije podsetite se OVDE). Pitanje je i da li će biti obezbeđen plasman za Mundijal u Rusiji, 2018. godine. Odavno se zna da je srpski reprezentativni fudbal u problemima, a jedan od razloga je i nestalnost kada je reč o selektorima. Srbija je po tom pitanju selekcija za duboku analizu. 

Od 2006. godine bilo je čak devet selektora, ako se računa da je selektor Radovan Ćurčić bio i vršilac dužnosti u jednom periodu, posle odlaska Vladimira Petrovića Pižona. Nije ni čudo što uspeha nema, pošto je u našem fudbalu selektor veoma "potrošna roba". Kako navode Novosti, niejdan selektor nije "sastavio" dva ciklusa. 

A kako je u drugim fudbalskim savezima. Uzmimo za primer, nacionalni tim Belgije, koji je trenutno prvi na FIFA rang listi. Od osnivanja nacionalnog saveza 1904. godine 23 trenera su obavljali selektorski posao. Tako na primer, drugoplasirani Nemci selektore menjaju još ređe. Od 1926. do danas promenili su ih deset ( za razliku od nas). Trećeplasirani na listi su Argentinci koji su od 1924. godine imali 31 selektora. Od 2006. imali su ih pet, računajući i aktuelnog Herarda Martina. 

Uzmimo za primer i komšije, Hrvate. Od 1990. godine, "vatrene" je vodilo 12 selektora (računajući i aktuelnog Anta Čačića), ali treba takođe dodati da imaju kontinuitet učestvovanja na velikim takmičenjima. Od 2002. propustili su samo Mundijal u Južnoj Africi, a podsetimo da su 1998. bili treći u svetu.