ПРОБЛЕМ ЈЕ ЈАСАН, АЛИ РЕШЕЊА НЕМА: За шта је српском фудбалу потребно девет, а немачком 90 година
Један од главних разлога неуспеха српских фудбалера је несталност на месту селектора.
Последње велико фудбалско такмичење на којем је учествовала репрезентација Србије било је Светско првенство у Јужној Африци, 2010. године. Од тада пропуштане су бројне прилике, а последња у низу била је она за ЕВРО 2016 (на неуспешне квалификације подсетите се ОВДЕ). Питање је и да ли ће бити обезбеђен пласман за Мундијал у Русији, 2018. године. Одавно се зна да је српски репрезентативни фудбал у проблемима, а један од разлога је и несталност када је реч о селекторима. Србија је по том питању селекција за дубоку анализу.
Од 2006. године било је чак девет селектора, ако се рачуна да је селектор Радован Ћурчић био и вршилац дужности у једном периоду, после одласка Владимира Петровића Пижона. Није ни чудо што успеха нема, пошто је у нашем фудбалу селектор веома "потрошна роба". Како наводе Новости, ниејдан селектор није "саставио" два циклуса.
Селектори Србије од 2006. године
Хавијер Клементе, Мирослав Ђукић, Радомир Антић, Владимир Петровић, в. д. Радован Ћурчић, Синиша Михајловић, в. д. Љубинко Друловић, Дик Адвокат и Радован Ћурчић.
А како је у другим фудбалским савезима. Узмимо за пример, национални тим Белгије, који је тренутно први на ФИФА ранг листи. Од оснивања националног савеза 1904. године 23 тренера су обављали селекторски посао. Тако на пример, другопласирани Немци селекторе мењају још ређе. Од 1926. до данас променили су их десет ( за разлику од нас). Трећепласирани на листи су Аргентинци који су од 1924. године имали 31 селектора. Од 2006. имали су их пет, рачунајући и актуелног Херарда Мартина.
Узмимо за пример и комшије, Хрвате. Од 1990. године, "ватрене" је водило 12 селектора (рачунајући и актуелног Анта Чачића), али треба такође додати да имају континуитет учествовања на великим такмичењима. Од 2002. пропустили су само Мундијал у Јужној Африци, а подсетимо да су 1998. били трећи у свету.
