Putin se nada skorom rešenju nuklearnog pitanja Irana
Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je danas nadu u skori kompromis pri rešavanju "iranskog nuklearnog pitanja", ističući u razgovoru sa iranskim predsednikom Hasanom Rohanijem da je zadovoljan razvojem odnosa Rusije i Irana.
"Možemo biti zadovoljni načinom na koji se razvijaju naši odnosi. Međutim, uvek postoje pitanja koja zahtevaju naročitu pažnju", rekao je Putin na susretu sa Rohanijem u Ufi, u ruskoj republici Baškiriji, 1.170 kilometara istočno od Moskve, gde se 8. do 10. jula održavaju samiti Grupe BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) i Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS - Kina, Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan, Uzbekistan, Rusija).
Kako je izjavio Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov, ruski predsednik je ukazao na pozitivnu dinamiku razvoja pregovora o iranskom nuklearnom programu.
"Sa iranske strane naglašeno je da sveobuhvatno rešavanje iranskog nuklearnog programa otvara nove horizonte za rusko-iransku saradnju u kontekstu regionalne saradnje dve zemlje, pre svega u oblasti borbe protiv terorizma", rekao je on, a prenosi TASS.
Lideri dve zemlje razmenili su mišljenja o borbi protiv "Islamske države" (IS), a Putin je ukazao da je potrebno koordinisati postupanje Moskve i Teherana u suprotstavljanju IS.
Putin i Rohani su, takođe, razmotrili širenje saradnje u oblasti atomske energetike, a ruski lider je izrazio zadovoljstvo nivoom te saradnje i govorio o potencijalu širenja saradnje u toj oblasti. U razgovoru su razmotrena i tema vojno-tehničke saradnje, između ostalog o razmeni uplovljavanja vojnih brodova.
Peskov nije odgovorio na pitanje da li je razgovarano o isporukama protivraketnih sistema S-300 Iranu. Rohani je, kako prenosi ruska agencija, zahvalio Putinu na naporima Rusije za rešavanje krize oko iranskog nuklearnog programa, izražavajući uverenje u napredak bilateralne saradnje.
TASS je preneo izvod iz deklaracije usvojene na samitu BRIKS-a, u kom se iznosi očekivanje u što skorije usvajanje Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana između Kine, Nemačke, Francuske, Rusije, Velike Britanije, SAD i Irana, uz učešće EU.
Plan bi, kako se navodi, dao Iranu mogućnost da u potpunosti iskoristi svoje pravo na miroljubivu upotrebu atomske energije, uključujući pravo na obogaćivanje uranijuma, u skladu sa Sporazumom o neširenju nuklearnog naoružanja i međunoarnodnim obavezama uz strogo poštovanje međunarodnih garancija.
