Seka pevala u dezodorans!
Pevačica kaže da je njen put do zvezda bio trnovit i da je rat koji ju je zadesio ostavio dosta traga u njenom životu. U njemu je izgubila bliske prijatelje, dom, lične stvari. Uspela je sa tim da se psihički izbori i kao veoma jaka žena, nastavi dalje da gradi svoj život.
“Oduvek sam volela da igram, pevam i zabavljam ljude, mogla sam satima da budem pred ogledalom i pevam, kao dete, u dezodrorans, koji mi je služio kao mikrofon. Znala sam stav svojih roditelja, da moram završiti školu kako bih imala zanat u rukama, pa sam tu svoju želju pokušala da suzbijem dok ne diplomiram, ali nisam uspela. Sa 14 godina sam počela da pevam kako bih svojoj porodici obezbedila koji dinar više“, kaže Seka i dodaje da je u narednih nekoliko godina počela da peva i po inostranstvu.
„Nije me bilo sramota što nisam imala za užinu, ekskurzije, sa tim sam naučila da se izborim. Živeli smo godinama u sobi koju
nam je škola dala da koristimo, spavali smo
na strunjačama, a šporet dobili na poklon.“
Period rata ostavio je najdublje posledice na pevačicu. Iz njega je uspela da sačuva vrlo malo ličnih stvari jer je sve bilo uništeno. Jedna od retkih materijalnih uspomena koja njoj najviše znači jeste slika nje i mame na koju je jako ponosna. Takođe, pevačica ističe da joj je nakon rata razvod roditelja jako teško pao:
“Njihov razvod mi je srušio tada san o toplom porodičnom gnezdu, ali sam znala da zbog nesuglasica više ne mogu zajedno da žive. A ona je moj heroj, žena koja je radila dan i noć da bi nas prehranila i izvela na pravi put. Ne postoje reči kojima mogu da iskažem ono sto osećam prema njoj i koliko sam joj zahvalna za sve sto je uradila za nas.”
Kao što svaka profesionalna karijera zahteva dosta odricanja, Seka je umela da privatan život potisne u drugi plan i odgovori profesionalnom pozivu. Tako joj je mnogo potresno bilo da peva na dan sahrane njenog dede.
“Nisam razmišljala o visinama koje mogu da dosegnem, jer sam samo iskreno radila ono što volim sve ove godine. Dok sam bila dete, sanjala sam da jednog dana zakoračim na pozornicu, da čujem aplauze, da ljude dodiruje moj glas i da me vole. Danas sve to imam i srećna sam zbog toga.”
Danas, kada sve to ima, kada je srećna I zadovoljna, Seka još želi da postane mama kada bi joj život bio potpun i mogao da se poredi sa snom.
Seka Aleksić poznata je po tome da često učestvuje u humanitarnim akcijama, a i sama ima humanitarni fond koji pomaže velikom broju dece.
(Alo!)