SK: Zašto se žene vraćaju nasilniku?
Beograd - Svaka treća žena u Srbiji trpi fizičko, a svaka druga psihičko nasilje od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera.
“Trenutno imamo oko 50 žena i dece u Sigurnim kućama u Beogradu”, rekla je za Srbiju Danas Jasna Nikolić, diplomirana socijalna radnica u Sigurnoj kući u Beogradu.
U Beogradu postoje tri sigurne kuće, dok se van Beograda uglavnom radi o stanovima koji su adaptirani i prilagođeni potrebama sigurne kuće. Kada žene dođu u sigurnu kuću one se tu zadržavaju u proseku mesec dana, do tri meseca, onoliko koliko im je potrebno da vide šta će dalje.
“Žene koje rade, idu na posao, žene koje ne rade imaju pravila kojih se drže tokom boravka u Sigurnoj kući. Posle 22h se ne može ući u Sigurnu kuću, a svaki kontakt sa nasilnikom je zabranjen“, objasnila je Jasna Nikolić.
Nasilje nad ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena. Nasilje nad ženama je jedan od osnovnih društvenih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce. Nasilje nad ženama je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira.
U okviru sigurne kuće nalazi se i psihološka podrška ženama žrtvama nasilja, ali i pravna pomoć ukoliko žena želi da prijavi nasilnika. Lokacije Sigurnih kuća se drže u tajnosti zbog većih mera sigurnosti, ali se kontakt telefoni lako mogu naći preko interneta.
„Prvi i jedini, a ja se i nadam poslednji put, kada smo u junu prošle godine imali problem sa nasilnikom koji je preskočio ogradu i ušao u Sigurnu kuću, pokazao je da se žena nije držala pravila vezanih za boravak u Sigurnoj kući.
Najćešći razlog vraćanja žene nasilniku su ekonomska zavisnost, mada nam je Jasna Nikolić objasnila da „one uvek nađu razlog“.
„Neko moje lično mišljenje o ovom problemu je da se polako sve više budi svest o ovome, naročito grad Beograd koji je obezbedio jednogodišnju novčanu pomoć žrtvama porodičnog nasilja.“, dodala je Nikolić. Broj prijava se ne razlikuje mnogo u poslednjih par godina, ali broj žena koje se javljaju u savetovalište se povećao. Nasilje u porodici se smatra krivičnim delom, i za njega se odgovara pred sudom.