Špijunski letovi iznad Sirije uvertira za vazdušni napad?
Američki predsednik Barak Obama odobrio je upotrebu špijunskih letova iznad Sirije kako bi se prikupile obaveštajne informacije o aktivnostima ISIL-a. Mnogi se slažu kako je ovo prvi konkretan korak koji vodi prema američkim vazdušnim napadima u Siriji. Podsetimo, sličan proces se desio i u Iraku - SAD su prvo počele sa prikupljanjem obaveštajnih podataka da bi tada krenuli sa vazdušnim napadima.
Sirija je u ponedeljak poručila kako je spremna da sarađuje sa svim zemljama u borbi protiv ISIL-a, pa tako i sa SAD , no jasno su naglasili kako se pritom koordinacija mora voditi sa Damaskom. SAD za sada takvu saradnju u potpunosti odbacuje, bar tako tvrde vladini zvaničnici - bivši zvaničnici i analitičari pak tvrde kako će saradnja sa sirijskim vlastima biti nužna.
Svakako, ovo je i pitanje politike. Ako SAD i bude sarađivao s Damaskom, to će ostati tajna, kako bi se spasio već znatno poljuljani spoljnopolitički kredibilitet američkog predsednika Baraka Obame koji je pre tačno godinu dana skoro krenuo u rat protiv sirijske vojske - na strani zapravo istih grupa protiv kojih sada pokreće vojnu akciju.
Jedan Obamin zvaničnik rekao je kako SAD ne planira da sarađuje sa Asadovom vladom i kako ih neće unapred obaveštavati o operaciji na teritoriji Sirije. Ukoliko bude tako, SAD će biti agresor prema svakoj mogućoj interpretaciji međunarodnog prava.
Vlast u Damasku - što god Vašngton tvrdio - i dalje je jedini legitimni predstavnik u Ujedinjenim Nacijama i svaki potez bez njihove saglasnosti predstavljati će agresiju i vojnu invaziju. Zamislimo da Kina poželi da bombarduje neku grupu koja se nalazi na teritoriji SAD, zar bi američke vlasti prihvatile da to čini bez njihovog znanja? Da li bi američki narod takvo što prihvatio?
Jedina stvarna anti - teroristička osovina na Bliskom istoku je Teheran-Bagdad-Damask-Bejrut-Kairo-Alžir, zaključuje Advance. Ne prihvatiti njeno postojanje i njenu ulogu značilo bi ugrožavati bezbednost regiona, Evrope i SAD i biti na pogrešnoj strani istorije.
