MONOPOL U NAJAVI? Šta će biti sa B92 i TV Prva ako ih kupi Amerikanac
U medijima su se pojavile spekulacije da bivši direktor CIA Dejvid Petreus, u čijem je vlasništvu nekoliko televizija, planira da kupi B92 i Prvu. Ako bi do toga i došlo, s obzirom na to da je Amerikanac već vlasnik nekoliko medija, da li bi on imao monopol nad medijima u Srbiji i šta bi se desilo sa programom?
Kako se navodi, pregovori o novom vlasništvu između grčke "Antena grupe" i američkog investicionog fonda KKR, na čijem je čelu Petreus, uveliko se vode.
Preti li monopol nad medijima u Srbiji
Medijski stručnjak i profesor na Fakultetu političkih nauka objašnjava da monopol ne nastaje zbog broja kanala, već ukoliko gledanost pređe 30 odsto.
"Prema našem zakonu, monopol nad medijima ili takozvana nedozvoljena vlasnička koncentracija, postoji onda kada neki vlasnik u ukupnom učešću u publici ima preko 30 posto. Znači, ako novi vlasnik, koji kupi ove dve televizije, a već ima televizije koje su u etru (ne satelitske i kablovske) ima u ukupnom etru preko 30 posto publike, to se po našem zakonu smatra nedozvoljenom koncentracijom“, objašnjava Veljanovski.
Ipak, postoji mogućnost da gledanost poraste preko tih dozvoljenih 30 odsto. U tom slučaju, Veljanovski ističe da postoje dve opcije.
"Jedna je, ako je neko sopstvenim radom podigao kvalitet svoga medija, koji je povećao gledanost, slušanost ili čitanost, u tom slučaju se toleriše. Druga opcija je da se ipak primeni ova klauzula o 30 posto. Koliko ja znam, po našem zakonu, prvi slučaj bi se odnosio na štampane medije, a što se elektronskim medija tiče, mislim da bi u tom slučaju morao da reaguje, RRA, sadašnji REM - Regulator elektronskih medija, i da naloži vlasniku medija da se reši viška kapaciteta koji proizvode taj nedozvoljeni kontekst.“
Televizije istog vlasnika
Junajted grupa, ćerka firme KKR, na čijem je čelu Dejvid Petreus, upravlja poslovanjem SBB, "Grand TV", Grand produkcije, televizijom N1, a vlasnike je i osam kanala Sport kluba, Ultre i Sinemanije.
To znači da bi u tom slučaju vlasnik bio prinuđen da proda neku od televizija ili deo vlasništva.
Jednako važno pitanje koje se postavlja jeste šta bi se desilo sa programom televizija ukoliko bi se pojavio novi vlasnik.
"Ako kupi televizije koje sada imaju određenu dozvolu za emitovanje, on mora da se drži i dalje te dozvole koje je izdala RRA. Može da menja neznatno program, ali ne bi smeo recimo da B92 pretvori u sportski kanal recimo. Mora da ima raznovrstan program kakav je dobio B92 ili Prva. Sa novim programskim elaboratom može da konkuriše tek kad mu isteknu dozvole".
Mogući uticaj zapada
S obzirom na to da je potencijalni novi vlasnik ove dve televizije Amerikanac, Veljanovski smatra da to ne podrazumeva i direktan uticaj Zapada na medijsku javnost Srbije.
"To nikada ne možete da znate, jer se uticaj te vrste, politički, u savremenom demokratskom svetu ne meri samo vlasništvom. Evropa za to zna, pošto se i sama bori protiv američkog uticaja. Evropske države rade analizu sadržaja, na osnovu kojih se utvrđuje ima li uticaja. Ne moguće je reći: Jao, to je sve kupio, pa će sad tu da promoviše američki uticaj. Može da bude, ali ne mora. To se ne može tako zaključiti“, rekao je Veljanovski.
Sve i da do takvog uticaja dođe postoje razni mehanizmi da se oni zabrane, jer ako se utvrdi da se na određenoj televiziji stalno ponavlja jedna politička opcija, određeni politički lideri, određeni politički stavovi, onda se kaže: "Ovo je dominantan uticaj te grupe, te partije, te ideologije", zaključuje Veljanovski.