МОНОПОЛ У НАЈАВИ? Шта ће бити са Б92 и ТВ Прва ако их купи Американац
У медијима су се појавиле спекулације да бивши директор ЦИА Дејвид Петреус, у чијем је власништву неколико телевизија, планира да купи Б92 и Прву. Ако би до тога и дошло, с обзиром на то да је Американац већ власник неколико медија, да ли би он имао монопол над медијима у Србији и шта би се десило са програмом?
Како се наводи, преговори о новом власништву између грчке "Антена групе" и америчког инвестиционог фонда KKR, на чијем је челу Петреус, увелико се воде.
Прети ли монопол над медијима у Србији
Медијски стручњак и професор на Факултету политичких наука објашњава да монопол не настаје због броја канала, већ уколико гледаност пређе 30 одсто.
"Према нашем закону, монопол над медијима или такозвана недозвољена власничка концентрација, постоји онда када неки власник у укупном учешћу у публици има преко 30 посто. Значи, ако нови власник, који купи ове две телевизије, а већ има телевизије које су у етру (не сателитске и кабловске) има у укупном етру преко 30 посто публике, то се по нашем закону сматра недозвољеном концентрацијом“, објашњава Вељановски.
Ипак, постоји могућност да гледаност порасте преко тих дозвољених 30 одсто. У том случају, Вељановски истиче да постоје две опције.
"Једна је, ако је неко сопственим радом подигао квалитет свога медија, који је повећао гледаност, слушаност или читаност, у том случају се толерише. Друга опција је да се ипак примени ова клаузула о 30 посто. Колико ја знам, по нашем закону, први случај би се односио на штампане медије, а што се електронским медија тиче, мислим да би у том случају морао да реагује, RRA, садашњи РЕМ - Регулатор електронских медија, и да наложи власнику медија да се реши вишка капацитета који производе тај недозвољени контекст.“
Телевизије истог власника
Јунајтед група, ћерка фирме KKR, на чијем је челу Дејвид Петреус, управља пословањем СББ, "Гранд ТВ", Гранд продукције, телевизијом Н1, а власнике је и осам канала Спорт клуба, Ултре и Синеманије.
То значи да би у том случају власник био принуђен да прода неку од телевизија или део власништва.
Једнако важно питање које се поставља јесте шта би се десило са програмом телевизија уколико би се појавио нови власник.
"Ако купи телевизије које сада имају одређену дозволу за емитовање, он мора да се држи и даље те дозволе које је издала RRA. Може да мења незнатно програм, али не би смео рецимо да Б92 претвори у спортски канал рецимо. Мора да има разноврстан програм какав је добио Б92 или Прва. Са новим програмским елаборатом може да конкурише тек кад му истекну дозволе".
Могући утицај запада
С обзиром на то да је потенцијални нови власник ове две телевизије Американац, Вељановски сматра да то не подразумева и директан утицај Запада на медијску јавност Србије.
"То никада не можете да знате, јер се утицај те врсте, политички, у савременом демократском свету не мери само власништвом. Европа за то зна, пошто се и сама бори против америчког утицаја. Европске државе раде анализу садржаја, на основу којих се утврђује има ли утицаја. Не могуће је рећи: Јао, то је све купио, па ће сад ту да промовише амерички утицај. Може да буде, али не мора. То се не може тако закључити“, рекао је Вељановски.
Све и да до таквог утицаја дође постоје разни механизми да се они забране, јер ако се утврди да се на одређеној телевизији стално понавља једна политичка опција, одређени политички лидери, одређени политички ставови, онда се каже: "Ово је доминантан утицај те групе, те партије, те идеологије", закључује Вељановски.