STIVEN HOKING: Čovek koji već 50 godina živi sa ALS!

Čuveni fizičar, Stiven Hoking, približio nam je ideje o crnim rupama i kvantnoj gravitaciji. Međutim, svetu je poznat i po tome što je veći deo života u kolicima gde ga je smestila amiotrofična lateralna skleroza (ALS) ili Lu Gerigova bolest (po čuvenom igraču bejzbola koji je preminuo od posledica ove bolesti). Od 1985. godine, Hoking govori pomoću kompjuterskog sistema – kojim upravlja obrazom – i ima danonoćnu negu.

Ipak, bolest ga nije usporila. Hoking je 30 godina profesor matematike na Kembridžu, a trenutno je vođa istraživanja u Centru za teoretsku kosmologiju.

Kao i njegov um, Hokingovo oboljenje je jedinstveno. Mnogi pacijenti oboleli od Lu Gerigove bolesti dijagnozu dobiju posle pedesete godine i imaju još pet godina života. Hoking je dijagnozu dobio kada je imao 21 godinu i niko nije očekivao da će doživeti 25. rođendan.

Kako Stiven Hoking živi toliko dugo sa ovom bolešću, kada je toliko ljudi umrlo ubrzo posle uspostavljanja dijagnoze?

Šta nam slučaj Stivena Hokinga govori o ovoj bolesti, govori Leo MekKlaski, profesor neurologije i direktor ALS centra na univerzitetu u Pensilvaniji.

"Životni vek obolelih od ALS-a zavisi od dve stvari: disajnih mišića (ljudi umiru jer ne mogu više da dišu) i od mišića gutanja (dolazi do dehidratacije i neuhranjenosti). Ako to još funkcioniše, možete živeti dugo, iako vam postepeno biva sve gore. Ali, to što se dešava sa Hokingom je zapanjujuće. Svega nekoliko procenata obolelih ima taj oblik ALS-a koji sporo napreduje. On je neverovatan primer raznovrsnosti ove bolesti koji pruža nadu pacijentima da i oni mogu da žive dugo. Nažalost, mali je procenat ljudi kojima se ta nada ostvari."

Zanimljive činjenice o Hokingu

Još mu nije dodeljena Nobelova nagrada.

Rođen je 8. januara 1942. godine, tačno 300 godina posle Galilejeve smrti.

Kada je imao devet godina imao je najgore ocene u razredu, a sa sasvim malo truda doveo ih ja na nivo proseka.

Uprkos lošim ocenama, nastavnici su shvatali da je genije i dobio je nadimak Ajnštajn.

U detinjstvu se zabavljao rasklapajući časovnike i radio aparate. Ipak, nije umeo baš najbolje da ih sklopi, pa posle toga nisu radili.

Vremenom, loše ocene postale su problem. Otac je želeo da ga pošalje na Oksford, ali nije imao dovoljno novca za školarinu. Srećom, Stiven je "razbio" prijemni ispit i dobio stipendiju. Završio je fiziku (jer tada na Oksfordu nisu postojale studije matematike), iako je njegov otac sanjao da mu sin bude lekar.

Ne voli biologiju jer nije dovoljno precizna, već je puna opisa.

Izolaciju na prvoj godini studija prevazišao je tako što se učlanio u veslački tim i postao kormilar. Kako je veslanje bilo veoma bitno na Oksfordu, Hokingova uloga u timu učinila ga je popularnim. Jedan od momaka iz čamca nazvao ga je "avanturističkim tipom."

Pošto je trenirao veslanje šest dana u nedelji, nije imao mnogo vremena za studije, pa je laboratorijske izveštaje "kreativno analizirao".

Hoking ima veliki broj odlikovanja i počasnih diploma.

Dva puta se ženio i razvodio i ima troje dece.

Zajedno sa ćerkom, Lusi Hoking, napisao je dečju knjigu "Džordžov tajni ključ Univerzuma", o dečaku koji prkosi roditeljskoj averziji prema tehnologiji.

Hoking je 2007. godine (kada je imao 65 godina), iskusio kretanje u nultoj gravitaciji kada je, posle četiri decenije, uspeo da se oslobodi kolica i da napravi kolut unapred.

Jedan je od omiljenijih profesora, mada se studenti malo naljute kad jurca kolicima po hodnicima jer obavezno nekoga "zakači".

Ne propušta da obeleži Dan zaljubljenih, pa na taj dan po fakultetu ide sa crvenim balonom u obliku srca vezanim za kolica.