SVI MI 11 DANA GODIŠNJE RADIMO BESPLATNO – Evo i kako!
Sigurno vam nekada put do kuće, dok ste zaglavljeni u prevozu, i mislite samo na tuš i krevet, pada teže od celog radnog dana.
No, putovanje do posla i nazad niko ne računa u radne sate.
Nedavno je u Evropi donesena istorijska odluka po kojoj vreme koje je potrebno za dolazak i odlazak sa posla treba uračunati u radne sate.
Evropski sud pravde tvrdi da radnicima bez fiksnih kancelarija mora da bude plaćeno vreme koje utroše na putovanja do radnog mesta i nazad.
Ova odluka, kad bi se odnosila na sve radnike, i one sa fiksnim kancelarijama, nesumnjivo bi se svidela mnogima.
Zato smo se zapitali koliko prosečan radnik provede u putu do posla i nazad, i koliko ima neplaćenih radnih sati, ako put do kuće i posla računamo u radnu satnicu.
Ako uzmemo u obzir republički prosek, od 22 radna dana mesečno. tj. oko 260 radnih dana godišnje, i da put u jednom pravcu za prosečnog radnika traje pola sata, znači da godišnje oko 260 sati provedemo u putovanju do, i sa posla.
To znači da skoro 11 punih dana godišnje trošimo putujući na radno mesto.
To su 32 smene od 8 sati koje smo potrošili „uludo“.
Ako se ovi sati pretvore u dinare, čak i po minimalnoj ceni rada po satu, od 121 dinar, najmanje nam 31.000 dinara „propadne“ dok se prevozimo.
