СВИ МИ 11 ДАНА ГОДИШЊЕ РАДИМО БЕСПЛАТНО – Ево и како!
Сигурно вам некада пут до куће, док сте заглављени у превозу, и мислите само на туш и кревет, пада теже од целог радног дана.
Но, путовање до посла и назад нико не рачуна у радне сате.
Недавно је у Европи донесена историјска одлука по којој време које је потребно за долазак и одлазак са посла треба урачунати у радне сате.
Европски суд правде тврди да радницима без фиксних канцеларија мора да буде плаћено време које утроше на путовања до радног места и назад.
Ова одлука, кад би се односила на све раднике, и оне са фиксним канцеларијама, несумњиво би се свидела многима.
Зато смо се запитали колико просечан радник проведе у путу до посла и назад, и колико има неплаћених радних сати, ако пут до куће и посла рачунамо у радну сатницу.
Ако узмемо у обзир републички просек, од 22 радна дана месечно. тј. око 260 радних дана годишње, и да пут у једном правцу за просечног радника траје пола сата, значи да годишње око 260 сати проведемо у путовању до, и са посла.
То значи да скоро 11 пуних дана годишње трошимо путујући на радно место.
То су 32 смене од 8 сати које смо потрошили „улудо“.
Ако се ови сати претворе у динаре, чак и по минималној цени рада по сату, од 121 динар, најмање нам 31.000 динара „пропадне“ док се превозимо.
