ᗡɒ li možɘƚɘ bɒ qɿočiƚɒƚɘ ovɒႱ nɒƨlov? Aʞo možɘƚɘ, onbɒ ƨƚɘ mɘđu ƨvɘǫɒ Ƹ obƨƚo lႱubi ʞoႱi...

Čitanje u krevetu / Izvor: Profimedia

Bez obzira na to jeste li toga svesni ili ne, vaš mozak je pravi aparat za dešifrovanje.

ᗡiƨlɘʞƨiႱɒ Ⴑɘ oʞɒɿɒʞƚɘɿiƨɒnɒ ʞɒo qoɿɘmɘćɒႱ u učɘnႱu čiƚɒnႱɒ uqɿʞoƨ noɿmɒlnɘ
inƚɘliǫɘnɔiႱɘ, bodɿoǫ vibɒ, ƨiƨƚɘmɒƚƨʞɘ oduʞɘ i oƨƚɒliʜ qovolႱniʜ ɘbuʞɒƚivniʜ, qƨiʜološʞiʜ i ƨoɔiႱɒlniʜ ʇɒʞƚoɿɒ. ᗡiƨlɘʞƨiႱɒ ƨɘ čɘƨƚo nɒzivɒ i ɿɒzvoႱnom biƨlɘʞƨiႱom Ⴑɘɿ ƨɘ ƨmɒƚɿɒ bɒ qɿoizilɒzi iz qɿodlɘmɒ bɘčiႱɘǫ ɿɒzvoႱɒ.

Tekstovi poput ovog već godinama kruže internetom, a imaju i svoje momente gde slova zamjenjuju brojevi, ali suština ostaje nepromenjena. Kako je moguće da, posebno kad se malo "ugrejemo", možemo čitati ovakve tekstove bez problema i gotovo normalnom brzinom?

Ako je verovati Marti Kutas, kognitivnoj neuronaučnici i upravnici Centra za istraživanje jezika pri Univerzitetu Kalifornija, još uvek niko sa sigurnošću ne zna odgovor na ovo pitanje, ali postoji nekoliko razrađenih teorija.

"Verujemo da je kontekst izuzetno bitan", tvrdi dr. Kutas. Kontekst koristimo kako bismo pred-aktivirali područja mozga koja odgovaraju onome što možemo da očekujemo da će sledeće dogoditi.

Muškarac sedi na klupi / Izvor: Profimedia/ilustracija

Na isti način naš mozak funkcioniše i kad je u pitanju čitanje reči - jednostavno, on "pretpostavlja" šta bi sledeće moglo da piše.

Ipak, ovaj sistem nije besprekoran. Doktorka Kutas tvrdi da velika većina ljudi preskače neke reči pri prvom čitanju, a onda se njihov mozak naknadno vraća na njih i "dodaje" nazad u tekst, zbog čega nam se čini kako smo iz prve razumeli sve reči.

Takođe, pošto naš mozak obrađuje reči, a ne slovo po slovo, obrnuta slova unutar reči služe kao kontekst jedno drugom, tvrdi Kutas. U prilog tome ide i činjenica da je ovakvo čitanje gotovo nemoguće za 97 odsto ljudi, koji bi bez problema mogli da čitaju i "tekst u ogledalu" kada bi prvo i poslednje slovo svake reči bile jednake izvornim.

Pročitajte i: