ᗡɒ ли можɘƚɘ бɒ qɿočiƚɒƚɘ овɒႱ нɒƨлов? Аʞо можɘƚɘ, онбɒ ƨƚɘ мɘђу ƨвɘǫɒ Ƹ обƨƚо лႱуби ʞоႱи...

Читање у кревету / Извор: Профимедиа

Без обзира на то јесте ли тога свесни или не, ваш мозак је прави апарат за дешифровање.

ᗡиƨлɘʞƨиႱɒ Ⴑɘ оʞɒɿɒʞƚɘɿиƨɒнɒ ʞɒо qoɿɘmɘćɒႱ у учɘнႱу чиƚɒнႱɒ uqɿʞoƨ ноɿмɒлнɘ
инƚɘлиǫɘнɔиႱɘ, бодɿоǫ вибɒ, ƨиƨƚɘмɒƚƨʞɘ одуʞɘ и оƨƚɒлиʜ qovolႱniʜ ɘбуʞɒƚивниʜ, qƨiʜološʞiʜ и ƨоɔиႱɒлниʜ ʇɒʞƚоɿɒ. ᗡиƨлɘʞƨиႱɒ ƨɘ чɘƨƚо нɒзивɒ и ɿɒзвоႱном биƨлɘʞƨиႱом Ⴑɘɿ ƨɘ ƨмɒƚɿɒ бɒ qɿoizilɒzi из qɿodlɘmɒ бɘчиႱɘǫ ɿɒзвоႱɒ.

Текстови попут овог већ годинама круже интернетом, а имају и своје моменте где слова замјењују бројеви, али суштина остаје непромењена. Како је могуће да, посебно кад се мало "угрејемо", можемо читати овакве текстове без проблема и готово нормалном брзином?

Ако је веровати Марти Кутас, когнитивној неуронаучници и управници Центра за истраживање језика при Универзитету Калифорнија, још увек нико са сигурношћу не зна одговор на ово питање, али постоји неколико разрађених теорија.

"Верујемо да је контекст изузетно битан", тврди др. Кутас. Контекст користимо како бисмо пред-активирали подручја мозга која одговарају ономе што можемо да очекујемо да ће следеће догодити.

Мушкарац седи на клупи / Извор: Профимедиа/илустрација

На исти начин наш мозак функционише и кад је у питању читање речи - једноставно, он "претпоставља" шта би следеће могло да пише.

Ипак, овај систем није беспрекоран. Докторка Кутас тврди да велика већина људи прескаче неке речи при првом читању, а онда се њихов мозак накнадно враћа на њих и "додаје" назад у текст, због чега нам се чини како смо из прве разумели све речи.

Такође, пошто наш мозак обрађује речи, а не слово по слово, обрнута слова унутар речи служе као контекст једно другом, тврди Кутас. У прилог томе иде и чињеница да је овакво читање готово немогуће за 97 одсто људи, који би без проблема могли да читају и "текст у огледалу" када би прво и последње слово сваке речи биле једнаке изворним.

Прочитајте и: