"TI SI NEKI IZROD?": Genijalni mladi Rom znanjem ruši SVE PREDRASUDE!

U malenom mestu Konak, blizu Rumunske granice, u trošnoj staroj kući živi osamnaestogodišnji Stefan Radu. On je jedno od petoro dece iz romske familije Radu. Ono što ga što izdvaja od većine mladih ljudi je to što on mnogo voli školu, a istoriju obožava. Zato je i osvojio sa lakoćom prvu nagradu na republičkom takmičenju iz istorije.

U osnovnoj školi je osvojio treće mesto na republičkom takmičenju iz istorije. Mnogi su ga odgovarali od takmičenja i ubeđivali da on to ne može i da je bolje da odustane od svega. Razlog tome je što "ima daleko pametnije dece koja znaju bolje i duže se pripremaju". Njegova želja je bila jača od negativnih misli, upornost snažna i ne žali za noćima provedenim nad knjigom osvetljenom svećom.

Iz Konaka putuje svakog dana u školu, prevaljujući 45 kilometara kako bi stigao u Zrenjaninsku gimnaziju, ali nije mu žao. Pokušao je da živi u internatu i nije to za njega jer ne može da uči intenzitetom koji voli. Tamo ne može da se uči noću, a tada baš najbolje pamti. Zato i smatra da je ove godine osvojio treću nagradu na republičkom takmičenju, a ne prvu. Međutim, za sledeću godinu će se spremati kod kuće kako bi bio najbolji na narednom nadmetanju.

- Ja tu istoriju baš obožavam. Ne radim to zbog takmičenja. Baš je volim i upisaću istoriju na Filozofskom fakultetu. Čitam i razne knjige, dodatnu literaturu, kad god imam vremena, i koliko god da imam vremena.

Ovog mladića je zadesila neobična sudbina kada su nastavnici u pitanju. Njegov profesor iz Osnovne škole, Borivoje Jerković, nije otišao u penziju jer je želeo da podrži talentovanog Stefana. Zbog toga je pisao molbu Ministarstvu prosvete da mu se produži za još godinu dana rad u školi. Nakon što je Stefan osvojio prvu nagradu na republičkom takmičenju iz istorije, profesor Jerković se ponosno povukao u penziju, rekavši da mu to dođe kao šlag na tortu. Kada se Stefan upisao u Zrenjaninsku gimnaziju, zadesila ga je slična situacija.

- Moj sadašnji profesor takođe treba da ide u penziju, ali mu niko do sada nije išao na republičko takmičenje. Jovan Dmitrović je nama koji smo se pripremali za takmičenja u zbornici sve lepo objašnjavao i veoma sam zadovoljan što mi je on profesor. Pred takmičenja nam je držao jednom nedeljno časove i tada smo mu postavljali dodatna pitanja. On je izuzetan profesor, mnogo sam zadovoljan.

Profesor Jovan Dmitrović je zanimljiv učenicima, jer ima šaljive metode predavanja, te ga svi ponekad imitiraju i prisećaju se anegdota sa njegovih časova, čega i sam Stefan voli da se priseti. "Pitanje, potpitanje! Hajde momak, meni su potrebne ocene!", često govori ovaj profesor.

- Jedan dečak koji je odgovarao dobio je dvojku. Požalio se s izgovorom da je uradio i prezentaciju. Profesor je rekao: "Tako je momak! Dvojka! Prezentacija jedan, odgovor jedan, to je jednako dva!" - prepričava Stefan sa osmehom na licu situaciju iz škole.

Provedeno vreme u "Istraživačkoj stanici Petnica" mu se jako dopalo. Već je bio na proleće i dobro se pokazao, ali je izuzetno razočaran što ne može da ide ponovo u toku leta. Pošto nije imao kompjuter i uslove da napiše seminarski rad koji je neophodan za ponovni prijem u Petnicu, nije se priključio ovogodišnjoj letnjoj grupi.

- Nisam primljen jer nisam poslao seminarski na vreme. Dobio sam od Milice, psihologa u našoj školi, laptop četiri dana pre isteka roka i nisam uspeo da napišem rad. Trebalo je da pročitam nekih 4-5 knjiga, što sam se i trudio da uradim, ali nisam stigao da napišem sve kako treba - žali se Stefan koji živi u trošnom kućerku na kraju Konaka sa mamom, mlađim bratom Davidom i sestrom Kasandrom.

Kada je počeo da niže uspehe, tu su bili mnogi da ga podrže, a taj krug ljudi se vremenom povećavao. Kada se tek doselio sa porodicom iz Starčeva u Konak, nisu imali ni kupatilo. Međutim, priča o uspešnom mladiću se raširila, te se Nenad Stanisavljev iz Zrenjanina odazvao sa namerom da porodici Radu izgradi kupatilo, tako da trenutno Stefan i njegovi najbliži žive u boljim uslovima.

Dok se pripremao za takmičenja u Osnovnoj školi, imali su ogromne račune za struju koji su ostali od prethodnih vlasnika kuće. Stoga su se mnogi ljudi uključili u akciju kako bi se Raduovima ponovo uključila struja, čime bi, između ostalog, bilo omogućeno da Stefan i Kasandra (15) uče za školu, a da se David (6) priprema za zabavište.

- Pošto nisam išao u zabavište, a i krenuo sam nešto kasnije u školu, starija sestra Dragana (23) me je dosta toga naučila, i veoma sam joj zahvalan zbog toga. Ona je sada u Nemačkoj - ističe Stefan koji i sam pomaže Davidu i Kasandri, a žali što njegov stariji brat nije voleo školu.

Iako je u prvoj godini normalno dobijao stipendiju, u drugoj , iz nepoznatih razloga, nije primio nijednu. Naime, jedna Romska organizacija je insistirala da za drugu godinu pri apliciranju za stipendiju napiše da ima njihovu podršku. Međutim, iako je kasnije pisalo na listama da je dobio stipendiju, ukupno je ove godine primio samo 3.000 dinara i to pod pritiskom medija, profesora i nastavnika.

- Da to napišem je insistirao jedan čovek iz Romske organizacije Opštine Sečanj. Insistirao je da napišem da sam pripadnik te organizacije, kako bih primio brže stipendiju. Pošto sam Rom, onda bi trebalo da idem na njihovu listu, i oni su me zvali da će uplatiti sutra, prekosutra. Međutim, ništa. Pa su mi slali ugovore na kojima piše pogrešno ime (Nikola), mi im to vratimo, pa ih ponovo zovemo, i oni pitaju na kom sam fakultetu. Tako da je sve bilo danas-sutra, a ispalo je ništa. Dakle, odobrena mi je stipendija ali je ne primam - primećuje vidno potrešen Stefan kojem Opština Sečanj plaća mesečnu autobusku kartu.

Tokom Osnovne škole išao je na ekskurzije zahvaljujući direktorici Ruži Julkici Kozini, koja je omogućila da  sa osnovcima iz Konaka i ove godine ide na ekskurziju u Orašac, Oplenac, Manasiju, jer svi dobro znaju koliko mu je važno kao mladom istoričaru da vidi ta važna istorijska mesta. Njenom zaslugom mu je omogućeno mnogo toga i ona se zalagala da mu Romske organizacije isto uskoče u pomoć, ali uzaludno.

- Haos je sa tim Romskim organizacijama u okviru Opštine Sečanj. Postoji čovek koji se odatle pojavi samo kad treba da se slika sa mnom. Hvalio se da mi je obezbedio putne troškove da idem na Opštinsko takmičenje, a takmičenje je bilo u Konaku. U okviru te opštine ima možda samo tri Roma koji idu u školu uopšte, a predstavnik te organizacije ništa ne pomaže, ne dolazi čak ni da pita kako sam i šta se dešava sa mnom, a kamo li da pomogne oko kupovine knjiga - razočarano ističe Stefan čija sestra Kasandra, kao odlična učenica, planira da upiše Medicinsku školu.

Ukoliko je vam je ovo bilo interesantno, saznajte nešto više o našem mladom naučniku Nikoli Tepiću koji je napravio revolucionarno otkriće koje se može primeniti u poljoprivredi (više informacija na OVOM linku)