UKRAJINA UŽIVO 218. DAN - Najmanje 3.543 osobe poginule u Ukrajini
ŽENEVA - Najmanje 3.543 osobe poginule su do sada u sukobima u istočnoj Ukrajini, ako se računa i 298 žrtava pada malezijskog aviona koji je oboren letos, saopštila je Kancelarija za ljudska prava UN.
Pomoćnik generalnog sekretara UN zadužen za ljudska prava Ivan Simonovič rekao je da bi taj bilans "mogao da bude značajno veći".
Kako je javio AP, broj poginulih u sukobima na istoku Ukrajine prethodno je bio procenjen na oko 3.000.
Simonovič je Savetu za ljudska prava UN u Ženevi danas predočio da je svetska organizacija evidentirala povećan broj žrtava, pogotovo između sredine jula i sredine avgusta.
Do uvođenja prekida vatre 5. septembra u proseku su dnevno ubijane 42 osobe. Od tog datuma prosečan broj svakodnevnih žrtava iznosio je oko 10.
19:23 -Čurkin: Ukrajinska kriza ide ka rešenju
NJUJORK - Ambasador Rusije u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin očekuje da će na skupu svetskih lidera ove sedmice u Ujedinjenim nacijama biti dosta poteškoća, ali je ocenio da se kriza u Ukrajini, za koju okrivljuje Sjedinjene Američke Države, kreće ka rešenju.
Čurkin je u intervjuu koji je danas dao američkoj agenciji AP rekao da optimizam zasniva na tome što je Ukrajina nedavno potpisala sporazum o pridruživanju sa EU, ali s tim da on stupa na snagu početkom 2016. godine. To je postignuto nakon konsultacija tri strane - Rusije, Ukrajine i EU o ekonomskim posledicama takvog sporazuma.
"To je sve što je Rusija želela. Rekli smo EU, Amerikancima i Ukrajincima da je to jedina razumna stvar jer bi u suprotnom ukrajinska ekonomija pretrpela kolaps", rekao je Čurkin.
Okrivljujući SAD za ukrajinsku krizu, on je rekao da je video američku umešanost u demonstracije koje su dovele do odlaska bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča iz Kijeva za Rusiju.
"Smatram da postoji dovoljno razgloga za verovanje da SAD stoje iza ove daleko radikalnije verzije događaja. Sve je to veoma nesrećno i provokativno. Oni (SAD) izgleda da ne vode računa o stabilnosti Ukrajine", rekao je Čurkin.
Istovremeno, Čurkin je rekao da Moskva želi da radi sa SAD na otklanjanju sankcija koje su Rusiji zaveli Vašington i članice EU.
"Za nas je pretnja od terorizma najveći problem sa kojim mi (Rusija, Evropa i SAD) treba zajedno da se suočimo", rekao je on istakavši da zajedno treba da se rešava to pitanje koje destabilizuje međunarodne odnose.
"Ali da bi radili zajedno, treba da se uzmu u obzir i naši (ruski) interesi. I mi smo jasno rekli, i izgleda da to treba da bude očigledno svima, da je Ukrajina veoma važna za Rusiju", rekao je ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin.
16:54 - EU će možda revidirati sankcije Rusiji
MOSKVA - Evropska unija možda će početi reviziju sankcija protiv Rusije 30. septembra, u zavisnosti od sprovođenja mirovnog plana za Ukrajinu, piše list "Komersant" u današnjem broju pozivajući se na izvore iz EU.
Proces ukidanja sankcija mogao bi da počne kroz sedam dana, nakon što ambasadori EU prouče zvaničan izveštaj o sprovođenju prekida vatre i sporazuma za mirno rešenje, rekao je neimenovani izvor EU a prenela je ruska agencija Itar-Tass.
Predstavnica šefice spoljne politike EU Ketrin Ešton, Maja Kocijančić nije potvrdila mogućnost revizije sankcija Rusiji 30. septembra, ali će služba za strane poslove EU, ambasadorima do tog datuma dostaviti izveštaj.
Jedan od izvora je rekao da ukidanje sankcija neće ići u istim paketima kako su i zavođene.
EU je od marta uvela devet paketa sankcija Rusiji a Moskva je uzvratila zabranom uvoza hrane iz EU na godinu dana.
10:10 - Donjeck: Počelo povlačenje teškog naoružanja
DONJECK - Milicija u Donjeckoj Narodnoj Republici započela je povlačenje teškog naoružanja u skladu sa memorandumom iz Minska, saopštio je ministar odbrane, Vladimir Kononov.
Milicija postupa prema postignutom sporazumu za razliku od ukrajinske strane, istakao je Kononov, prenela je agencija Itar Tass.
Portparol ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Andrej Lisjenko rekao je u ponedeljak da su snage Kijeva započele pripreme za povlačenje teško naoružanja sa borbenih položaja.
Lisjenko je dodao da će se oprema pomeriti na druga područja, dok će vojska ostati.
Memorandumom, koji je potpisan 20. septembra, predviđeno je povlačenje oružja kalibra većeg od 100 mm na rastojanje od najmanje 15 kilometara sa svake strane.
01:41 - Lokalni izbori na istoku Ukrajine 9. novembra?
Vlasti Kijeva su predložile da lokalni izbori u rejonima u Donjeckoj i Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine budu održani 9. novembra, izjavio je u Njujorku ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavel Klimkin.
Lokalni izbori, za koje smo predložili da budu u novembru, ključni su aspekt buduće decentralizacije, rekao je Klimkin novinarima u sedištu UN.
Klimkin je kazao da je Kijev spreman da "pruži više slobode" za stanovnike Donjecka i Luganska, kao i više odgovornosti u oblasti ekonomije, prenela je agencija Itar Tass.
Prema njegovim rečima, način da se izbegne zamrznut konflikt na istoku Ukrajine jeste postizanje potpune inkluzije rejona u ukrajinski politički proces.
Lokalni izbori bili bi važan korak u tom pravcu, a izabrani predstavnici trebalo bi da budu Ukrajinci koji bi bili spremni da podele odgovornost za budući razvoj tih oblasti, dodao je Klimkin.
"Oni ne bi trebalo da budu Rusi, kao što je to bilo ranije", naglasio je on.
00:39 Putin i Ban o Ukrajini i borbi protiv Islamske države
MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da vazdušni udari na položaje ekstremističke Islamske države u Siriji ne bi trebalo da se izvode bez pristanka sirijske vlade, saopštio je Kremlj.
Putin je ovo rekao u telefonskom razgovoru sa generalnim sekretarom UN Ban Ki-munom.
Kako je saopšteno, Putin i Ban su razmenili stavove o jačanju napora međunarodne zajednice u vezi sa borbom protiv Islamske države, prenela je agencija Itar-Tass.
Putin je istakao da su vazdušni udari na baze Islamske države u Siriji, bez pristanka Damaska, neprihvatljivi.
Oni su pozdravili sporazume o prekidu vatre na istoku Ukrajine i istakli spremnost da pomognu taj proces.
