Uticaj hemikalija na vaše zdravlje

Česta upotreba reči "hemikalije" u vestima, u reklamama i u svakodnevnom razgovoru donela je toj reči negativnu konotaciju. Nikada ne čujete o hemikalijama koje se bore protiv infekcija, koje pomažu usevima da rastu ili mašinama da rade. To je zato što se te hemikalije nazivaju antibioticima, đubrivom i mašinskim uljem.

Zbog pogrešne i emotivne upotrebe reči "hemikalije" nastali su razni mitovi, a neki od najrasprostranjenijih su sledećih pet.

1. Možete da vodite život bez upotrebe hemikalija

Upotreba termina "bez hemikalija" na nekim proizvodima je čista glupost. Sve, uključujući i vazduh koji udišete, hrana koju jedete i pića koje pijete, napravljeno je od hemikalija. Nije važno da li sami uzgajate svoju hranu, koristite striktno organske proizvode ili živite u gradu i jedete samo procesuiranu hranu, svejedno je jer se vaša okolina i ishrana sastoje od hemikalija.

2. Hemikalije koje je napravio čovek su opasne

Ako mislite da su prirodne hemikalije bolje od veštačkih, onda grešite. Natrijum teopental, na primer, koristi se u smrtonosnim injekcijama, ali on je onoliko toksičan koliko i amigdalin, koji se pojavljuje u bademima i semenju jabuka. Ono što neke od ovih hemikalija čini opasnim, a neke delom vašeg zdravog života, jesu količine tih hemikalija koje unosite u organizam. Naravno, postoji mnogo dokumentovanih slučajeva o hemikalijama koje je napravio čovek i koje su zabranjene zbog toga što su štetne po zdravlje ljudi ali hemikalije su učinile mnogo više dobrog nego lošeg. Čak i hemikalije koje su zavedene kao veliki zagađivači poput pesticida DDT, imaju svoje pozitivne strane i zato Svetska zdravstvena organizacija podržava njegovu upotrebu radi kontrolisanja komaraca koji prenose maleriju jer prosto ne postoji dovoljno efikasna alternativa.

3. Veštačke hemikalije izazivaju rak

Mediji često znaju da izveštavaju o povezanosti između određene hemikalije i raka ili nekih drugih bolesti. Nekada se navodi kako neka hemikalija definitivno izaziva rak ili ga definitivno leči. Neretko, međutim, ova medijska izveštavanja pokrivaju samo delić naučnog izveštaja. Na primer, određeni broj dijagnostifikovanih slučajeva autizma uzajamno je povezano sa prodajom organskih proizvoda, ali niko ne bi ozbiljno predložio da hemikalije koje čovek napravi i upotrebi na farmama štite ljude od autizma. Uzajamna povezanost sama nije dovoljna. Onda kada se ta veza uspostavi naučnici mogu da počnu da traže informacije koje će da podrže tu tvrdnju.

4. Izloženost hemikalijama je fatalno

Fraze kao "koktel hemikalija" i "vremenska bomba" dobre su za naslovne strane, ali mi stalno živimo među koktelima hemikalija i tako je bilo od kada je život nastao i počeo da se razvija u supi hemikalija. Zašto su odjednom svi postali svesni hemikalija? Delom, to je zbog neverovatno osetljive tehnologije koja dozvoljava da se i najmanje prisustvo hemikalija detektuje. Zaista nije teško hemičaru da pronađe male količine antibiotika u bazenu ili kokaina u pijaćoj vodi.

5. Mi smo subjekti u neuređenom, nekontrolisanom eksperimentu

Nema zavere. Stvarnost je da je korišćenje, proizvodnja i odlaganje hemikalija striktno regulisano i kontrolisano. Svaka nova veštačka hemikalija koja se koristi kao sastojak hrane prolazi kroz seriju sigurnosnih testova pre nego dobije dozvolu od neke nadležne institucije. Novi lekovi prolaze kroz bolničke studije, što su još rigorozniji testovi, pre nego što određeni nadležni organ dozvoli njihovu upotrebu. Ovih pravila hemičari, u bilo kojoj sferi da rade, moraju da se pridržavaju tokom procesa proizvodnje novih neverovatnih hemikalija kojima naš život treba da se poboljša.

(iflscience.com)