ISTOČNI VETAR: "Srpski brod" uplovio u ruske vode
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić započinje danas višednevnu posetu Ruskoj Federaciji, tokom koje će se sastati sa brojnim ruskim zvaničnicima, poput premijera Dmitrija Medvedeva, ali predsednika Rusije, Vladimira Putina.
U delegaciji Srbije koju predvodi premijer nalazi se i veliki broj privrednika. Jasno je da je plan ove posete da se doprinese ne samo produbljivanju političkih odnosa dveju zemalja, već i povećanju ekonomske saradnje.
Da je ova poseta srpske delegacije na čelu sa predsednikom Vlade važna, primetio je ranije i ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Čepurin. On je za rusku agenciju Sputnjik izjavio da su "nivo posete i sastanci isplanirani na najvišem nivou", što znači da ova poseta Vučića Moskvi nije redovna, čak ni u kontekstu davnih prijateljskih odnosa dva naroda.
Regionalni lider
Koliko je važan ali i komplikovan položaj srpske države danas, kao lidera na Balkanu, govori i činjenica da je "vanredni poziv" premijeru Srbije da poseti Moskvu došao ubrzo pošto je stigao i "vanredni poziv" da poseti Vašington u septembru.
Jasno je da se politika "i Istok i Zapad" Srbije i srpske vlade danas više nego ikada nalazi na udaru mnogih interesnih grupa (i država), koje pre svega zanimaju kratkoročni ciljevi i spoljnopolitičke pobede.
Ipak, Srbija je pokazala svoju odlučnost i principijelnost u odnosima sa Rusijom kada su joj partneri u Briselu i Vašingtonu uveli sankcije, kao što je pokazala svoju snagu i odlučnost u rešavanju migrantske krize, koja je prethodnih nedelja i meseci ozbiljno poljuljala evropski poredak.
Ta principijelnost je nešto što će Rusija umeti da ceni, pošto je Srbija danas gotovo jedini prijatelj Rusije na Balkanu, ali i u Evropi. Tu principijelnost će umeti da ceni i Brisel, koji po prvi put ima pouzdanog partnera u srpskoj državi koji stoji iza svojih reči i obećanja - posebnu u ispunjavanju uslova za otvaranje pregovaračkih poglavlja.
Ipak, kako vreme bude odmicala, ova politika srpske Vlade će trpeti sve više "spoljnih udara", naročito ako uskoro ne doće do svojevrsnog pomirenja u odnosima na relaciji Brisel-Moskva. Za sada, Ruska Federacija ostaje strateški, politički i ekonomski jedan od vodećih partnera Srbije.
Ekonomska saradnja
Najveće mogućnosti za veću ekonomsku saradnju pružaju oblasti poljoprivrede, energetike, infrastrukture i automobilske i vojne industrije.
Jedno od važnih pitanja biće ruski gas – njegova cena i dugovi.
Dobri politički odnosi omogućili su stabilnu osnovu za unapređenje sveukupne saradnje i doprineli da Rusija bude među našim najznačajnijim privrednim partnerima - kao izvozna destinacija za srpsku robu i kao strani investitor.
Srbije ove pogodnosti ruskog tržišta ne sme da rizikuje, naročito ne danas, bez obzira što je krajnji cilj "srpskog broda" članstvo u EU. Kao što znamo, sam proces je dug i mukotrpan, i neće se zavrišti preko noći.
Takođe, videli smo prethodnih dana da postoji jasna opasnost da će jedan od uslova potencijalno biti i priznanje tzv. kosovske nezavisnosti i upravo u tim trenucima je potrebno imati Rusiju, kao članicu Saveta bezbednosti, na svojoj strani.
Iako je najočiglednija pomoć Rusije u očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije, tu je bila i podrška za vreme ozbiljnih napada na Srbiju, u pogledu pokušaja usvajanja tzv. "Rezolucije o Srebrenici", a sada i Uneska.
Što se tiče Rusije, akcenat će biti da se stvori mehanizam koji bi odnose dve zemlje podigao na novi nivo, ali i u pokazivanju neophodnosti saradnje Istoka i Zapada, odnosno ono što ambsador Čepurin zove savlađivanje "berlinskih zidova".
Rusko-srpski dijalog u Moskvi imaće jasan doprinos ovim procesima jer može poslužiti kao "most" preko kojeg se otvorenost između Istoku i Zapada može povratiti.
