Evo šta se dešava 41. dana rata u Iranu: Primirje na papiru, dok rat bukti na terenu - Preti nova eksplozija sukoba?
Rat između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela ušao je u 41. dan, a iako je najavljen dvonedeljni prekid vatre, situacija na Bliskom istoku daleko je od smirivanja.
Sporazum, koji je uz posredovanje Pakistana trebalo da donese predah i omogući ponovno otvaranje Ormuskog moreuza – ključne tačke za svetsku naftu – već je ozbiljno uzdrman. Dok Vašington i Teheran razmenjuju optužbe o kršenju dogovora, Izrael nastavlja žestoke napade na Liban, tvrdeći da ta zemlja nije deo primirja, čime se sukob dodatno širi i komplikuje.
Najnoviji talas nasilja doneo je jedan od najkrvavijih dana rata – razrušene zgrade, oblaci dima i stotine žrtava u Libanu, gde su izraelski udari usmereni na Hezbolah, ali pogađaju i civilna područja. Samo u jednom danu poginulo je više od 300 ljudi, dok je više od 1.000 ranjeno. Istovremeno, Hezbolah je odgovorio raketnim napadima na sever Izraela, čime je potvrđeno da se front faktički proširio, uprkos formalnom primirju između SAD i Irana.
Političke poruke dodatno podižu tenzije. Američki predsednik Donald Tramp poručuje da će američke snage ostati u regionu i zapretio novom vojnom akcijom ako Iran ne ispuni sporazum, dok izraelski premijer Benjamin Netanjahu najavljuje nastavak operacija protiv Hezbolaha „gde god je potrebno“. S druge strane, novi vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei jasno poručuje da Teheran „ne želi rat, ali neće odustati“, uz otvorene pretnje osvetom i upozorenja da su rakete spremne za lansiranje ukoliko napadi na Liban ne prestanu.
U senci sukoba vodi se i tiha diplomatska borba. U toku su pregovori o trajnom primirju, a sastanci između SAD i Irana uz posredovanje Pakistana tek treba da daju konkretne rezultate. Istovremeno, najavljuju se i direktni pregovori Izraela i Libana u Vašingtonu, što mnogi vide kao potencijalnu prekretnicu. Ipak, nepovrenje je ogromno, a svaki novi napad dodatno urušava krhku šansu za mir.
Rezime 41 dana rata
Rat koji je počeo kao direktan sukob Irana sa SAD i Izraelom brzo je prerastao u regionalni konflikt sa više frontova – Iran, Liban, Crveno more i Ormuski moreuz postali su ključne tačke sukoba. Ubijeno je više od 3.000 ljudi u Iranu, uključujući veliki broj civila i dece, dok su u Libanu hiljade stradale u borbama Izraela i Hezbolaha.
Jedan od ključnih momenata bio je pokušaj Irana da zatvori Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petine svetske nafte, što je izazvalo haos na tržištu i nagle skokove cena energenata. Iako je sporazum o prekidu vatre predvideo njegovo otvaranje, saobraćaj je i dalje ograničen, a globalna ekonomija pod pritiskom.
Iran tvrdi da je iz sukoba izašao kao pobednik i predstavio plan od 10 tačaka koji uključuje ukidanje sankcija, povlačenje američkih snaga i zadržavanje nuklearnog programa, dok SAD i Izrael tvrde da su značajno oslabili iranske kapacitete i njihove saveznike u regionu.
Najveći problem ostaje to što rat faktički nije zaustavljen – primirje važi samo delimično i ne obuhvata sve frontove. Sukobi u Libanu, napadi dronovima i raketama, kao i stalne pretnje eskalacijom pokazuju da region stoji na ivici još većeg rata.
Ako pregovori u narednim danima propadnu, Bliski istok bi mogao da uđe u još brutalniju fazu sukoba – sa posledicama koje bi se osetile širom sveta.
