Zašto domaćice nemaju platu i penziju?
Najnovije istraživanje pokazuje da je posao domaćice najstresniji na svetu, a da je plaćen domaćice bi zarađivale više od šefova vodećih firmi. Američki naučinici kažu da kada bi se domaćicama plaćalo sve što rade po kući, godišnje bi zaradile 140.000 dolara.
U tu sumu ušli bi svi sati koje domaćice provedu obavljajući kućne poslove, kao i vreme koje provode sa decom. Domaćice prosečno provedu 92 sata nedeljno obavljajući kućne poslove od čega je 52 sata prekovremeni rad.
U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da po našem zakonu penziju može da prima samo onaj ko je radio, pa mu je poslodavac uplaćivao radni staž, ili je ga je on sam sebi uplaćivao. Oni dodaju da nikave nadoknade nisu predviđene za domaćice, a ukoliko bi imale nadoknade, postavlja se pitanje šta je sa muškarcima i ženama koji su zaposleni, a posle posla se bave kućnim poslovima.
Međunarodna organizacija rada je pre dve godine usvojila Konvenciju o radu u kojoj je definisala kako da domaćice imaju minimalne standarde zaštite. Ovu Konvenciju su prihvatile mnoge zemlje, ali u Srbiji nema izgleda da će se status domaćica menjati. Neke evropske zemlje su rešile ovaj problem tako što su obezbedile penzije za nezaposlene i domaćice. Ta penzija je nešto niža od one koju primaju ljudi koji su radili. U Argentini domaćice imaju pravo na platu, bolovanje, porodiljsko. U Venecueli i Brazilu domaćice i zaposleni su jednaki pred zakonom, dok u Španiji i Namibiji primaju minimalac. U Urugvaju, Italiji i na Mauricijusu je u toku uskalđivanje zakona sa Konvencijom.
Domaćice kao i druge nezaposlene osobe, studenti i đaci koji su stariji od 15 godina imaju mogućnost da sami sebi uplaćuju penzijsko i invalidsko osiguranje i na taj način obezbede penziju. Mogu da biraju jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od školske spreme. Najniža iznosi 35 odsto prosečne plate u Srbiji za prethodna tri meseca, što je oko 4.821 dinar, a najviša pet takvih proseka, odnosno oko 62.000 dinara. Ipak, često se dešava da domaćice, s obzirom na to da nemaju nikakva primanja, nemaju ni dovoljno novca koji bi mogle da izdvoje za ovakve uplate.
Domaćice se zalažu za primenu ove Konvencije jer smatraju da su u teškoj situaciji. Jovana S. kaže: “Teško je pitati muža svaki dan za novac, i nemati svoj dinar. Država ne prepoznaje naš rad, trud i zalaganje. I mi ulažemo u društvo, što niko ne gleda”. Ipak zaposlene žene se protive ovakvom predlogu jer sve te poslove za koje domaćice zahtevaju da budu plaćene, one obavljaju kada se vrate kući posle osam sati rada na poslu.