Zašto neki od nas imaju dobru, a neki lošu orijentaciju u prostoru?

Naučnici Univerziteta u Londonu poslednjih dana su, uz pomoć dosetljive kombinacije virtualne stvarnosti i stvaranja slika u mozgu, ispitivali zašto se neke osobe bolje orijentišu u prostoru, a zašto neki uvek moraju da pitaju za smer kuda treba da idu. Došli su do pronalaska signala u ljudskom mozgu koji nam omogućava bolju prostornu orijentaciju.

Ranije studije su pokazale da sisati, kao što su šišmiši, imaju neurone nazvane "stanice za usmeravanje", a među učesnicima na ispitivanju bili su i londonski taksisti koji generalno funkcionišu pomoću GPRS.

"Već godinama se smatra da postoji ovakva vrsta 'stanica za usmeravanje', ali do sad je to bilo čisto nagađanje", kaže Hugo Spajers, jedan od koautora istraživanja. Kako bi otkrili o kom delu mozga je reč, stručnjaci su radili sa 16 volontera koji su istraživali jednostavnu četvrtastu prostoriju stimulisanu na računaru. Svaki zid je imao različitu fotografiju okoline i u svakom uglu se nalazio različiti predmet.

Kada su se upoznali sa prostorom, volonteri su ubačeni u jedan od virtuelnih uglova, išli su u određenom smeru, a onda su od njih tražili da idu prema predmetu u drugom uglu. U međuvremenu, pratili su njihovu neurološku aktivnost magnetnom rezonancom.

"Iznenadili smo se kada smo videli snagu i istrajnost moždanih signala iz entorinalnog dela, koji je prilikom ovakvog zadatka znatno uticao na ono što ljudi rade", objasnio je Hugo.

Entorinalni korteks je deo mozga koji vam govori u kojem smeru idete, dok idete ka svom cilju. Otkrili su da iz njega dolazi naš osećaj za smer, a kvalitet signala iz ovog dela mozga određuje kvalitet vaših navigacijskih veština.

"Vaš unutrašnji 'kompas' se namešta onako kako se krećete u okolini. Na primer, ako skrenete levo, tada vaš entorinalni korteks to treba obraditi kako bi se promenio smer u kom idete, a na kraju i vaš cilj. Ako se izgubite nakon što već previše puta skrenete, moguće je da se to događa jer vaš mozak ne može pratiti taj ritam i ne može uskladiti smer u kom se krećete i krajnji cilj", objasnili su autori istraživanja. Samim tim, zaključak je da kod ljudi, slabije orijentisanih u prostoru, entorinalni korteks dosta slabije radi.