Žena iz ugla I svetskog rata

Žene / Izvor: Profimedia

Za njih kažu da su lepši i slabiji pol, da su kćerke, žene, sestre i majke, domaćice, vaspitačice i uvek "druge" u odnosu na "prvog" (muškarac), uvek objekat u odnosu na subjekat. Ali, kada se javi prilika, one isto tako lako postaju ratnice i bez problema obavljaju sve muške poslove u njihovom odsustvu. Kako istorija vidi ženski doprinos?

Prvi svetski rat ostavio je iza sebe ogroman broj žrtava, a istorija uvek priča priču isključivo iz muškog ugla. Ne zanemarujući broj poginulih muškaraca tokom I svetskog rata, potrebno je ispričati i žensku priču, skinuti predrasude i steretiope koji prate i ženu 21. veka.

Žena u kuhinji / Izvor: Profimedia

Prvi svetski rat doneo je novi obrt emancipacijskih procesa, posebno kada su u pitanju žene. Prvi svetski rat se može smatrati ključnim momentom u unapređenju položaja žene 20. veka, jer neposredno posle njega žene u mnogim zemljama dobijaju pravo glasa koje je do tada bilo samo misaona imenica.

Veliki rat dao je ženama priliku da se dokažu i približe dugo ostvarivanom cilju – rodnoj ravnopravnosti u zapadnoevropskim društvima. Uloga žena u Prvom svetskom ratu je često društveno nevidljiva, zanemarivana ili, u najboljem slučaju, podrazumevana, i pokazalo se da njihov ratni angažman nije imao dalekosežne posledice po pitanje veće rodne ravnopravnosti, pa se često naziva i "privremenom emancipacijom".

Žene / Izvor: Profimedia

One su uglavnom nosile suknje, ali kada je trebalo oblačile bi vojničku uniformu i ravnopravno stupale u rat sa muškarcima. Dok su muškarci bili na ratištu one su obavljale sve "muške" poslove, vezano za kuću i van nje. Tokom I svetskog rata su pokazale snagu i umeće i razbile predrasude o sebi kao slabijem polu. Posleratni period i njihovo vraćanje u privatnu sferu predstavlja drugu stranu iste medalje koja im je nametnuta od samog rođenja. Teza Simon De Bovoar, da se ženom ne rađa već postaje, svakim danom je sve više utemeljenija i potvrđenija.

Milunka Savić, najpoznatija srpska žena‐ratnik, ratovala je kao dobrovoljac u oba Balkanska i Prvom svetskom ratu, 1912‐1918. godine. Milunka je skratila kosu i prerušena u muškarca prijavila se u vojsku pod imenom Milun. Učestvovala je u opsadi Skadra i u Bregalničkoj bici. Istakla se kao hrabar borac i izvanredan bombaš. Dobila je kaplarski čin, odlikovana je i postala komandir bombaškog odeljenja.

Vasilija Vukotić, kćer čuvenog serdar Janka Vukotića, ratovala u oba Balkanska i početkom Prvog svetskog rata (1912‐1916), sve do propasti Crnogorske države i vojske, bila ordonans svome ocu. Ostalo je zabeleženo da je Vasilija bila jedina žena učesnik čuvene bitke na Mojkovcu.

Milica Miljanov je još jedna od kćeri čuvenih crnogorskih vojskovođa, koja se u Velikom ratu latila puške. Kći Marka Miljanova prijavila se u dobrovoljce 1914. godine, u životnom dobu kada se i muškarci oslobađaju vojne obaveze. Osvetlala je obraz Miljanovih hrabrošću u Balkanskim ratovima.

Jelena Šaulić je bila strah i trepet za zulumćare širom Radan planine po kojoj je vojevao njen Gajtanski odred. Priključila se četnicima vojvode Boška Bojovića, koji su po Durmitorskim vrletima ratovali protiv austrougarskog okupatora. Narodna tradicija i istorijski izvori pamte podvige Jelene Šaulić, a naročito one u boju kod Vrela.

Sofija Jovanović, maturantkinja iz Beograda, prijavila se u dobrovoljce odmah po izbijanju rata 1914. godine, pod imenom Sofronije Jovanović. Imala je tu čast da lično pobode srpsku trobojku na austrougarsku karaulu u Zemunu, u toku privremenog oslobođenja Zemuna. U sastavu trupa Odbrane Beograda branila je prestonicu od Nemaca i Austrougara, u oktobru 1915. godine.

Poslednjih godina, pod uticajem sve većeg broja ženskih i feminističkih pokreta, počinju da se naziru obrisi ženske istorije i da se ističe uloga i doprinos koji su imale žene u stvaranju istorije.

Žene ustaju protiv nasilja / Izvor: Profimedia

Milunka Savić, Sofija Jovanović, Vasilija Vukotić, Milica Miljanov, Antonija Javornik, samo su neka od imena koja su obeležila ratne godine i dale svoj doprinos tokom I svetskog rata. Ovaj spisak mogao bi i treba da bude duži, o ovim ženama trebalo bi da se uči u školama i univerzitetima podjednako kao o Stepi Stepanoviću, Gavrilu Principu, Vojvodi Mišiću, Dragutinu Dimitrijeviću Apisu...

Naučene da budu princeze, mame, domaćice, one koje razumeju i uvek shvataju. Ali naučeno ne znači i konačno, a svaki bunt je, ma koliko neshvatljiv i težak u vremenu u kome živimo, dobrodošao. Naučiti da prvo volimo i cenimo sebe, da bi nas onda i drugi cenili.