Živanović: Dobro je ako nam MMF dođe u novembru i decembru
BEOGRAD - Misija MMF-a će, u najboljem scenariju, posetiti Srbiju sledećeg meseca kako bi usaglasili stavove oko budžeta za 2015. godinu, a zatim ponovo u decembru ili početkom 2015. radi, ako ispunimo uslove, dogovora aranžmana.
ocenio je profesor Beogradske bankarske akademije Branko Živanović.
Srbija bi, kako kaže, ako sve krene u dobrom smeru, mogla da očekuje aranžman iz predostrožnosti u iznosu od 200 odsto kvote Srbije kod MMF-a, što je oko 935 miliona specijalnih prava vučenja, odnosno oko milijardu evra.
U ekstremnim slučajevima, kako kaže, može biti korišćen i za zatvaranje budžetskog jaza, ali je u slučaju Srbije, prema njegovim rečima, ovu namenu poželjno izbeći, jer bi poslala loš signal svetskom finansijskom tržištu.
Takav aranžman najviše je potreban zbog činjenice da je pouzdanost ekonomije verifikovao prvoklasni svetski žirant. Novac koji bismo dobili bi u slučaju takvog aranžmana bio više rezerva i sigurnosni ventil, ne bi bio direktno u upotrebi, kaže profesor Beogradske bankarske akademije Branko Živanović.
"Sredstva bi mogla da se povlače ukoliko se pojavi pritisak na domaću valutu, da bi se ojačale devizne rezerve, jer su neophodne intervencije NBS na deviznom tržištu, kao i u slučaju iznenadnih šokova na strani tekućeg dela računa platnog bilansa", navodi Živanović.
Ako aranžman izostane, Živanović kaže da bi čak i duže odlaganje dovelo u pitanje rejting zemlje, mogućnost daljeg zaduživanja, a to bi bio i loš signal, kaže, kvalitetnim međunarodnim investitorima i dugoročnom kapitalu.
Živanović je ocenio da je realno da MMF pošalje misiju u Srbiju u novembru, ali je ukazao da ona tada neće imati direktan mandat da razgovara o sklapanju aranžmana, već će verovatno doći radi redovnih konsultacija.
Prilikom prve posete, MMF bi, smatra on, mogao samo u opštem smislu, da preporuči tematiku budžeta za 2015. Komentarišući uslove koje bi Srbija morala da ispuni da bi dobila aranžman, on kaže da je očekivano da će zahtevi MMF-a biti opšte prirode.
"Ttražiće smanjenje budžetskog deficita i javnog duga na održive stope u srednjoročnom periodu. Konkretni zahtevi odnosiće se verovatno na energičniji pristup u rešavanju pitanja preduzeća u restrukturiranju, reformu penzionog sistema, eventualno povećanje stope PDV-a i određenu racionalizaciju javne uprave, pre svega u javnim preduzećima gde će se zahtevati ukidanje državnih garancija i subvencija", kaže on.
Problem može napraviti, kaže profesor, potencijalno visok deficit budžeta koji ćemo rebalansom morati priznati.
"Naime, Fond do nedavno nije prihvatao ni mnogo niži deficit od onog koji predviđa Fiskalni savet (8,5 odsto BDP-a) ali je sada i vlada pokazala veću političku spremnost i kooperativnost, pa je moguće da će Fond stvari razvući u širi vremenski horizot", zaključuje on.
