Живановић: Добро је ако нам ММФ дође у новембру и децембру
БЕОГРАД - Мисија ММФ-а ће, у најбољем сценарију, посетити Србију следећег месеца како би усагласили ставове око буџета за 2015. годину, а затим поново у децембру или почетком 2015. ради, ако испунимо услове, договора аранжмана.
оценио је професор Београдске банкарске академије Бранко Живановић.
Србија би, како каже, ако све крене у добром смеру, могла да очекује аранжман из предострожности у износу од 200 одсто квоте Србије код ММФ-а, што је око 935 милиона специјалних права вучења, односно око милијарду евра.
У екстремним случајевима, како каже, може бити коришћен и за затварање буџетског јаза, али је у случају Србије, према његовим речима, ову намену пожељно избећи, јер би послала лош сигнал светском финансијском тржишту.
Такав аранжман највише је потребан због чињенице да је поузданост економије верификовао првокласни светски жирант. Новац који бисмо добили би у случају таквог аранжмана био више резерва и сигурносни вентил, не би био директно у употреби, каже професор Београдске банкарске академије Бранко Живановић.
"Средства би могла да се повлаче уколико се појави притисак на домаћу валуту, да би се ојачале девизне резерве, јер су неопходне интервенције НБС на девизном тржишту, као и у случају изненадних шокова на страни текућег дела рачуна платног биланса", наводи Живановић.
Ако аранжман изостане, Живановић каже да би чак и дуже одлагање довело у питање рејтинг земље, могућност даљег задуживања, а то би био и лош сигнал, каже, квалитетним међународним инвеститорима и дугорочном капиталу.
Живановић је оценио да је реално да ММФ пошаље мисију у Србију у новембру, али је указао да она тада неће имати директан мандат да разговара о склапању аранжмана, већ ће вероватно доћи ради редовних консултација.
Приликом прве посете, ММФ би, сматра он, могао само у општем смислу, да препоручи тематику буџета за 2015. Коментаришући услове које би Србија морала да испуни да би добила аранжман, он каже да је очекивано да ће захтеви ММФ-а бити опште природе.
"Ttražiće смањење буџетског дефицита и јавног дуга на одрживе стопе у средњорочном периоду. Конкретни захтеви односиће се вероватно на енергичнији приступ у решавању питања предузећа у реструктурирању, реформу пензионог система, евентуално повећање стопе ПДВ-а и одређену рационализацију јавне управе, пре свега у јавним предузећима где ће се захтевати укидање државних гаранција и субвенција", каже он.
Проблем може направити, каже професор, потенцијално висок дефицит буџета који ћемо ребалансом морати признати.
"Наиме, Фонд до недавно није прихватао ни много нижи дефицит од оног који предвиђа Фискални савет (8,5 одсто БДП-а) али је сада и влада показала већу политичку спремност и кооперативност, па је могуће да ће Фонд ствари развући у шири временски хоризот", закључује он.
