USKORO: Stručnjaci najavljuju da će sledeće decenije AI dostići ljudski nivo inteligencije
Nije mala stvar...
Protekla decenija je, između ostalog, donela i uspon veštačke inteligencije i virtuelnih asistenata, zahvaljujući čemu se ubrzala digitalizacija i automatizacija, pre svega kada su u pitanju prevozna sredstva i industrijsko okruženje. Pored toga se prvi put čulo i da su roboti spremni za Turingov test, što znači da bi iz laboratorija mogli brzo da se presele u svakodnevni život.
U svitanje digitalnog doba – 1950. godine – Alan Turing je objavio članak pod naslovom “Computing Machinery and Intelligence,” u okviru kojeg je, između ostalog, postavio i pitanje: „Mogu li mašine da misle?“ Umesto da precizno definiše pojmove „mašina“ i „mišljenje“, Turing je ponudio nekoliko načina na koje bi moglo da se odgovori na ovo pitanje, a inspiraciju je našao u viktorijanskoj igri imitacija. Pravila igre su nalagala da muškarac i žena koji su se nalazili u različitim prostorijama sa sudijom komuniciraju preko pisanih poruka, a sudija je trebalo da preko rukopisa pogodi čija je koja poruka, te je zadatak dodatno komplikovan time što je muškom igraču naloženo da „imitira ženski rukopis.“
KOMPLIKOVANA ŠEMA: Nikom nije jasno kako ga koristi kad popije
REŠILI SU PROBLEM: Nova Mikrosoftova zakrpa popravlja nedostatak sa pretraživanjem
IMAJU "TAJNI TIM": Planiraju da zaobiđu bežični signal
Inspirisan ovom igrom Turing je razvio eksperiment u kojem je jedan od ljudskih igrača zamenjen kompjuterom. U slučaju kada bi mašina uspela da prevari sudiju, te da ovaj ne zna koji je igrač ljudski, a koji mehanički, mašina bi se smatrala inteligentnom. Eksperiment je postao poznat kao „Turingov test“, te se i danas smatra jednom od najpoznatijih ideja u AI svetu.
Sedamdeset godina kasnije mašine su već postale vozači, umetnici, asistenti u doktorskim ordinacijama, pa čak i prijatelji, a sa novim privilegijama došle su i nove opasnosti, što se najbolje vidi kroz saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodima za koje su odgovorni autonomni automobili. U narednoj deceniji bi ovo mogao da postane još osetljiviji problem, a programiranje veštačke inteligencije moralno pitanje, najviše zbog toga što bi pravni status mašina koje bi dostigle nivo ljudske inteligencije morao da bude regulisan.
U prethodnoj deceniji su loše programirani algoritmi dovodili do rasističkih ispada kod mašina, i do smrtnih slučajeva tokom različitih incidenata, pa se očekuje da se u proces uključi i etika, te moralna psihologija, a kako mašine ne bi pravile slične greške, i tako se udaljile od dobre predstave o čoveku.