УСКОРО: Стручњаци најављују да ће следеће деценије АИ достићи људски ниво интелигенције
Није мала ствар...
Протекла деценија је, између осталог, донела и успон вештачке интелигенције и виртуелних асистената, захваљујући чему се убрзала дигитализација и аутоматизација, пре свега када су у питању превозна средства и индустријско окружење. Поред тога се први пут чуло и да су роботи спремни за Турингов тест, што значи да би из лабораторија могли брзо да се преселе у свакодневни живот.
У свитање дигиталног доба – 1950. године – Алан Туринг је објавио чланак под насловом “Цомпутинг Machinery анд Intelligence,” у оквиру којег је, између осталог, поставио и питање: „Могу ли машине да мисле?“ Уместо да прецизно дефинише појмове „машина“ и „мишљење“, Туринг је понудио неколико начина на које би могло да се одговори на ово питање, а инспирацију је нашао у викторијанској игри имитација. Правила игре су налагала да мушкарац и жена који су се налазили у различитим просторијама са судијом комуницирају преко писаних порука, а судија је требало да преко рукописа погоди чија је која порука, те је задатак додатно компликован тиме што је мушком играчу наложено да „имитира женски рукопис.“
КОМПЛИКОВАНА ШЕМА: Ником није јасно како га користи кад попије
РЕШИЛИ СУ ПРОБЛЕМ: Нова Микрософтова закрпа поправља недостатак са претраживањем
ИМАЈУ "ТАЈНИ ТИМ": Планирају да заобиђу бежични сигнал
Инспирисан овом игром Туринг је развио експеримент у којем је један од људских играча замењен компјутером. У случају када би машина успела да превари судију, те да овај не зна који је играч људски, а који механички, машина би се сматрала интелигентном. Експеримент је постао познат као „Турингов тест“, те се и данас сматра једном од најпознатијих идеја у АИ свету.
Седамдесет година касније машине су већ постале возачи, уметници, асистенти у докторским ординацијама, па чак и пријатељи, а са новим привилегијама дошле су и нове опасности, што се најбоље види кроз саобраћајне несреће са смртним исходима за које су одговорни аутономни аутомобили. У наредној деценији би ово могао да постане још осетљивији проблем, а програмирање вештачке интелигенције морално питање, највише због тога што би правни статус машина које би достигле ниво људске интелигенције морао да буде регулисан.
У претходној деценији су лоше програмирани алгоритми доводили до расистичких испада код машина, и до смртних случајева током различитих инцидената, па се очекује да се у процес укључи и етика, те морална психологија, а како машине не би правиле сличне грешке, и тако се удаљиле од добре представе о човеку.