Onjeginovo pismo TATJANI - U vašoj ja sam vlasti i predajem se sudbi svojoj!
"Evgenije Onjegin" je delo Aleksandra Sergejeviča Puškina, napisano 1825, a izdato prvi put 1833. godine. Sam pisac je doživeo sudbinu svog lika Vladimira Lenskog (umro je u dvoboju).
Puškin se u Evgeniju Onjeginu najviše, mada ne sasvim, odvaja od svojih romantičarskih nazora. Sa formalne strane u romanu se zapaža uticaj Bajronovih dela "Čajlda Harolda" i "Don Žuana". Karakteristike romantizmase ogledaju i u tome što je pesnik stalno prisutan u delu, iskazujući sud o svojim junacima i predviđajući njihovu budućnost. Evgenije Onjegin je napisan u stihovima, u tzv. onjeginovskoj strofi s karakterističnimčetvorostopnim jambom da bi pisac svog junaka, uz sve njegove mane, prikazao, ipak, u jednom poetskom tonu. Naime, u vreme nastanka dela, prozni roman se smatrao nižom književnom vrstom. Tako stihovi omogućavaju harmoniju emocionalnih utisaka i estetskog efekta.
RAZMIŠLJANJA SUVIŠNOG ČOVEKA: 10 citata Mihaila Ljermontova!
U romanu je oslikan čitav ruski život dvadesetih godina devetnaestog veka, zastupljeni su svi društveni slojevi, od plemića do mužika i čitava skala prizora, od balova u Moskvi do pejzaža ruskog sela, ali poentu romana čini realističan opis problema ruske vladajuće klase prikazan kroz likove dva tipična ruska mlada plemića pesnikovog doba, Lenskog i Onjgina. U tom smislu Puškinov roman se razlikuje od Bajronovog Don Žuana koji je po žanru avanturističko - ljubavni.
REŠENJE BEZ REŠENJA: 12 citata Antona Pavloviča Čehova
Pred vama je čuveno "Onjeginovo pismo Tatjani".
Znam, razjašnjenje tužne tajne
Duboko će vas uvrediti.
Kakav će prezir plemeniti
Izreći vaše oči sjajne!
Šta hoću? s kakvom željom kobnom
Otvoriću vam srce svoje?
Kakvom ce sad veselju zlobnom
Povoda dati pismo moje.
20 citata Lava Nikolajeviča Tolstoja!
Kada ja u vašem srcu čednom
Nežnosti iskru spazih jednom.
Da verujem joj nisam smeo;
Navici nisam dao maha,
Slobodu praznu nisam hteo
Da izgubim pun čudnog straha.
Još jedno nas je rastavilo…
Nesrećni Lenski tad je pao…
Od svega što je srcu milo
Srce sam tada otrgao;
Nevezan ničim, ja sam zatim
Mislio da sloboda može
Da nadoknadi sreću: Bože!
Kako pogreših, kako patim!
Ne, da vas viđam, da vas pratim.
Da svaki osmeh, pogled hvatam
Na vašem licu i da patim,
Vaš glas da slušam i da shvatam
Svom dušom svojom vaše čari
I savršenstva od svih veća.
Da premirem kraj vas u stvari,
I da se gasim… to je sreća!
"Zli dusi" Dostojevskog - Čovek je nesrećan jer ne zna da je srećan; samo zato!
A ja sam lišen svega toga;
Zbog vas ja lutam svetom grubim;
Svaki je čas života moga
Dragocen, a ja zalud gubim
Već ionako teške dane
Sudbinom gorkom odbrojane.
Moj vek će skoro da se skrati;
Al’ da bih bio živ, u svesti,
Ja svakog jutra moram znati
Da ću vas tokom dana sresti…
Bojim se da se plaše
Od moje molbe oči vaše
K'o od lukavstva koje kujem…
I gnevni prekor ja već čujem.
Da znate kako strašno boli
Ljubavnom žeđi biti moren,
U mom srcu koje voli
Gušiti nemir strašću stvoren!
Ja žudim da kraj vaših nogu
Sa suzama i bolom slijem
Svu ljubav, molbe, sve što krijem;
I sve što još izreći mogu!
A mesto tog, hladnoćom lažnom
I reč i pogled ja oružam.
Govorim s vama o nevažnom
I veseo vam osmeh pružam!...
Da protivim sebi, strasti,
Više u moći nije mojoj.
Reših: u vašoj ja sam vlasti
I predajem se sudbi svojoj.
BRAĆA KARAMAZOVI - VEČNI KLASIK: Odabrani citati za nova pitanja!