"Sreća zavisi od toga koliko vladamo sobom dok uživamo" - citati o dobrom životu najmudrijeg među Rimljanima
Lucije Anej Seneka, jedan od najvećih rimskih filozofa i predstavnik stoičke škole, i danas inspiriše čitaoce svojim mudrim mislima o životu, vremenu, smrti i unutrašnjem miru. Njegovi citati nisu samo lekcije iz prošlosti, već praktični vodiči za svakodnevni život i samopouzdanje.
Svakog jutra probudimo se suočeni sa haosom sveta: stresom, neizvesnošću, tugom zbog neizbežnog gubitka.
Možda vam zvuči neverovatno, ali najbolji saveti za preživljavanje 21. veka nisu došli od modernih psihologa, već od jednog rimskog senatora i filozofa koji je živeo pre dva milenijuma.
Lucije Anej Seneka je, u svojim tekstovima, razotkrio prirodu ljudskog straha, besa i prolaznosti vremena sa takvom oštrinom da nam se čini kao da je pisao juče.
On nas ne uči kako da izbegnemo bol, već kako da budemo nepobedivi u suočavanju s njim. Vreme je da otkrijemo kako stoicizam, kroz Senekine reči, postaje naša mapa za miran život u nemirnom svetu.
O vremenu („De brevitate vitae“)
“Nije da imamo malo vremena, nego ga mnogo uzaludno trošimo.
Život je dovoljno dug, i velikodušno nam je dat da bismo mogli postići najviše stvari — ako bismo njime dobro raspolagali.
Ali kad se troši u rasipništvu i nepažnji, kad ne ulažemo ništa u plemenita dela, najzad nas primora da shvatimo kako je prošao pre nego što smo i razumeli da prolazi.”
O miru duše („De tranquillitate animi“)
“Onaj ko želi spokoj duše ne sme da luta niti spolja, niti u sebi.
Neka odredi sebi put, i neka ga se drži.
Jer stalna promena namera, menjanje ciljeva i lutanje između planova razbija dušu i onemogućava joj da ikada bude mirna.”
O bogatstvu i vrlini („Epistulae Morales ad Lucilium“)
“Bogatstvo nije ni dobro ni zlo, već ono postaje ono što od njega učini onaj koji ga poseduje.
Dobar čovek njime može pomoći drugima, a loš uništiti i sebe i druge.
Zato ne traži mnogo — traži dovoljno da ne budeš rob potreba, ali ne toliko da postaneš rob posedovanja.”
O smrti („De providentia“)
“Smrt nas ne treba plašiti, jer ona samo oduzima ono što ionako nije naše.
Telo je pozajmljeno, duša slobodna; kad se telo vrati prirodi, duša ide tamo gde joj je mesto — u mir koji nije ni početak ni kraj.”
O mudrosti i samodisciplini („De vita beata“)
“Mudrost ne odbacuje zadovoljstvo, već ga meri.
Ne traži da ga se lišimo, nego da ga držimo pod vlašću razuma.
Jer sreća ne zavisi od toga koliko uživamo, nego od toga koliko vladamo sobom dok uživamo.”
