Tribina: „Ni jedna žrtva više, ni jedna žena manje – glasno NE nasilju nad ženama“

„Nasilje prema ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena. Nasilje prema ženama je jedan od osnovnih društvenih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce.  Nasilje prema ženama je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira.“

Ova definicija nasilja prema ženama, po dokumentima Ujedinjenih, sublimira petrifikovane patrijarhalne norme po kojima je većina žena na Balkanu živela u prošlosti, ali na žalost ove nepravde živimo i danas. U poslednje dve godine svedočimo spontanom formiranju, veoma jakog feminističkog pokreta, na regionalnom nivou. „Ženska solidarnost“, „Nisam tražila“, „Nisam prijavila“, „Ne znači ne..“. samo su neke od ženskih inicijativa nastale u prethodnom periodu, a koje u centru svoga delovanja imaju upravo borbu protiv različitih vidova nasilja nad ženama. Balkanski „me too“ pokret čine većinom mlade, hrabre, borbene, pametne, buntovne, glasne, uporne, iskrene žene. I u tome zapravo i jeste njegova snaga i perspektiva za budućnost. Na tribinskom program i razgovoru „Ni jedna žrtva više, ni jedna žena manje – glasno NE nasilju nad ženama“ pokušaćemo da sa našim sagovornicama iz celog regiona, kako sa mladim aktivistkinjama, ali i sa već iskusnim borkinjama za ženska prava predstavimo trenutnu situaciju na polju ženske borbe. Pored aktivistkinja, neizostavni deo feminističke borbe u 21. veku svakako čine i novinarke koje, kao naše saborkinje, istupaju javno i daju glas ženskoj borbi. Sve zajedno ćemo hrabro, glasno i jasno promišljati zajedničke strategije ženske bore na poslednjoj CEJUS tribini u okviru ciklusa Jugoslavenski feninizmi: prošlost(i) i budućnost(i).

Biografije učesnica:

Tanja Ignjatović, psihologinja, doktorirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, bavi se temom institucionalnog odgovora na muško nasilje prema ženama u intimnom partnerskom odnosu. Pored individualnog konsultantstkog rada sa ženama sa isksutvom muškog nasilja, koordinira programe edukacija, istraživanja, analiza javnih politika i javnog zagovaranja. Od 2001. godine angažovana u Autonomnom ženskom centru u Beogradu.

Branka Blizanac je studentkinja osnovnih studija istorije i članica neformalnog feminističkog kolektiva „Ženska solidarnost“. Učestvovala je u više različitih programa koji se bave pitanjem seksualnog nasilja i tranzicione pravde („Seksualno nasilje u ratu iz ugla mladih“, „Prakse sećanja na genocid u Srebrenici“, „Regionalna škola tranzicione pravde“), alumnistkinja je „Feminističke prolećne škole“, kao i drugih programa ženskih studija. Učesnica je  regionalne feminističke konferencije „Verujemo. Vjerujemo. Virujemo“ u organizaciji inicijative „Verujem ti“, gde je predstavljala „Žensku solidarnost“.  Kao buduća istoričarka, interesuje se za istraživanje savremene istorije, istorije ideja i ideologija, te kultura sećanja i istorije feminističkih pokreta.

Vanja Đurić je novinarka N1 televizije. Adresa za priče o ljudima gurnutim na društvenu marginu, o onima koje je neko označio da su manje vredni samo zato što su drugačiji, zato što su izbeglice, radnička klasa, LGBTI populacija, žene.  Izveštavala 2015. godine o izbegličkoj krizi u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj, ove godine sa granice sa Ukrajinom. Pratila Evroprajd, proteste razne, kao i nedavne koje je organizovala Ženska solidarnost ispred redakcije Informera, lista koji je objavio intervju sa višestrukim silovateljem, tada tek puštenim iz zatvora.

Maja Raičević je aktivna u crnogorskom civilnom društvu već 20 godina. Svoj feministički angažman započela je u prvom skloništu za žene i decu žrtve nasilja u Crnoj Gori, a od 2012. godine radi u „Centru za ženska prava“, na poziciji izvršne direktorke. U okviru aktivnosti „Centra za prava žena“, podržava žene koje su preživele rodno zasnovano nasilje i njihov pristup pravdi. Učestvovala je u realizaciji više ključnih projekata u oblasti monitoringa i zaštite ljudskih prava u Crnoj Gori i regionu. Vodi treninge u oblasti primene međunarodnih standarda za zaštitu ljudskih prava žena za pravosuđe, civilni sektor i državne institucije. Autorka je brojnih izveštaja i publikacija o položaju žena, uključujući izveštaje o implementaciji Istanbulske konvencije i UN CEDAW konvencije u Crnoj Gori, Priručnika Saveta Evrope za postupanje policije i tužilaštva u slučajevima nasilja u porodici itd. Učestvovala je u pripremi niza nacionalnih politika u oblasti rodne ravnopravnosti i nasilja nad ženama.

Dora Kršul novinarka portala Telegram.hr na kojemu prati sektore obrazovanja, nauka i politika za mlade. Magistrirala je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu i još tokom studija počinje da piše za portal srednja.hr, specijalizovan za školstvo. Od 2016. prati neuspeli pokušaj obrazovne reforme u Hrvatskoj, te sporna zbivanja na hrvatskim fakultetima s naglaskom na zagrebački. Dobitnica je dve nagrade Hrvatskog novinarskog društva – za istraživačko i internetsko novinarstvo za 2017. godinu – za tekstove o pokušajima rušenja kurikularne reforme. Godine 2019. prelazi u redakciju Telegram.hr, gde tokom 2021. objavljuje niz tekstova o seksualnom uznemiravanju na Univerzitetu u Zagrebu. Predsednica je „Zbora istraživačkih novinara“ Hrvatskog novinarskog društva.

Ivana Pantelić je istoričarka, zaposlena kao naučna saradnica u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu i jedna je od osnivačica CEJUS-a. Samostalno je objavila monografije „Partizanke kao građanke – društvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945–1953“ i „Uspon i pad prve drugarice Jugoslavije, Jovanka Broz i srpska javnst 1952-2013“. Kao koautorka sa Danilom Šarencem objavila je monografiju „Dve polovine sećanja: partizanski dnevnici kao izvor za istoriju Drugog svetskog rata“.