Трибина: „Ни једна жртва више, ни једна жена мање – гласно НЕ насиљу над женама“

„Насиље према женама је испољавање историјски неједнаких односа друштвене моћи између мушкараца и жена који су довели до дискриминације и доминације над женама од стране мушкараца и до спречавања потпуног напретка жена. Насиље према женама је један од основних друштвених механизама којима се жене присиљавају да буду у подређеној позицији у односу на мушкарце.  Насиље према женама је препрека у постизању једнакости, развитка и мира.“

Ова дефиниција насиља према женама, по документима Уједињених, сублимира петрификоване патријархалне норме по којима је већина жена на Балкану живела у прошлости, али на жалост ове неправде живимо и данас. У последње две године сведочимо спонтаном формирању, веома јаког феминистичког покрета, на регионалном нивоу. „Женска солидарност“, „Нисам тражила“, „Нисам пријавила“, „Не значи не..“. само су неке од женских иницијатива настале у претходном периоду, а које у центру свога деловања имају управо борбу против различитих видова насиља над женама. Балкански „ме тоо“ покрет чине већином младе, храбре, борбене, паметне, бунтовне, гласне, упорне, искрене жене. И у томе заправо и јесте његова снага и перспектива за будућност. На трибинском програм и разговору „Ни једна жртва више, ни једна жена мање – гласно НЕ насиљу над женама“ покушаћемо да са нашим саговорницама из целог региона, како са младим активисткињама, али и са већ искусним боркињама за женска права представимо тренутну ситуацију на пољу женске борбе. Поред активисткиња, неизоставни део феминистичке борбе у 21. веку свакако чине и новинарке које, као наше саборкиње, иступају јавно и дају глас женској борби. Све заједно ћемо храбро, гласно и јасно промишљати заједничке стратегије женске боре на последњој ЦЕЈУС трибини у оквиру циклуса Југославенски фенинизми: прошлост(и) и будућност(и).

Биографије учесница:

Тања Игњатовић, психологиња, докторирала на Факултету политичких наука у Београду, бави се темом институционалног одговора на мушко насиље према женама у интимном партнерском односу. Поред индивидуалног консултантстког рада са женама са исксутвом мушког насиља, координира програме едукација, истраживања, анализа јавних политика и јавног заговарања. Од 2001. године ангажована у Аутономном женском центру у Београду.

Бранка Близанац је студенткиња основних студија историје и чланица неформалног феминистичког колектива „Женска солидарност“. Учествовала је у више различитих програма који се баве питањем сексуалног насиља и транзиционе правде („Сексуално насиље у рату из угла младих“, „Праксе сећања на геноцид у Сребреници“, „Регионална школа транзиционе правде“), алумнисткиња је „Феминистичке пролећне школе“, као и других програма женских студија. Учесница је  регионалне феминистичке конференције „Верујемо. Вјерујемо. Вирујемо“ у организацији иницијативе „Верујем ти“, где је представљала „Женску солидарност“.  Као будућа историчарка, интересује се за истраживање савремене историје, историје идеја и идеологија, те култура сећања и историје феминистичких покрета.

Вања Ђурић је новинарка Н1 телевизије. Адреса за приче о људима гурнутим на друштвену маргину, о онима које је неко означио да су мање вредни само зато што су другачији, зато што су избеглице, радничка класа, ЛГБТИ популација, жене.  Извештавала 2015. године о избегличкој кризи у Македонији, Србији, Хрватској, ове године са границе са Украјином. Пратила Европрајд, протесте разне, као и недавне које је организовала Женска солидарност испред редакције Информера, листа који је објавио интервју са вишеструким силоватељем, тада тек пуштеним из затвора.

Маја Раичевић је активна у црногорском цивилном друштву већ 20 година. Свој феминистички ангажман започела је у првом склоништу за жене и децу жртве насиља у Црној Гори, а од 2012. године ради у „Центру за женска права“, на позицији извршне директорке. У оквиру активности „Центра за права жена“, подржава жене које су преживеле родно засновано насиље и њихов приступ правди. Учествовала је у реализацији више кључних пројеката у области мониторинга и заштите људских права у Црној Гори и региону. Води тренинге у области примене међународних стандарда за заштиту људских права жена за правосуђе, цивилни сектор и државне институције. Ауторка је бројних извештаја и публикација о положају жена, укључујући извештаје о имплементацији Истанбулске конвенције и УН CEDAW конвенције у Црној Гори, Приручника Савета Европе за поступање полиције и тужилаштва у случајевима насиља у породици итд. Учествовала је у припреми низа националних политика у области родне равноправности и насиља над женама.

Дора Кршул новинарка портала Телеграм.хр на којему прати секторе образовања, наука и политика за младе. Магистрирала је новинарство на Факултету политичких наука у Загребу и још током студија почиње да пише за портал средња.хр, специјализован за школство. Од 2016. прати неуспели покушај образовне реформе у Хрватској, те спорна збивања на хрватским факултетима с нагласком на загребачки. Добитница је две награде Хрватског новинарског друштва – за истраживачко и интернетско новинарство за 2017. годину – за текстове о покушајима рушења курикуларне реформе. Године 2019. прелази у редакцију Телеграм.хр, где током 2021. објављује низ текстова о сексуалном узнемиравању на Универзитету у Загребу. Председница је „Збора истраживачких новинара“ Хрватског новинарског друштва.

Ивана Пантелић је историчарка, запослена као научна сарадница у Институту за савремену историју у Београду и једна је од оснивачица ЦЕЈУС-а. Самостално је објавила монографије „Партизанке као грађанке – друштвена еманципација партизанки у Србији 1945–1953“ и „Успон и пад прве другарице Југославије, Јованка Броз и српска јавнст 1952-2013“. Као коауторка са Данилом Шаренцем објавила је монографију „Две половине сећања: партизански дневници као извор за историју Другог светског рата“.