Čudna sudbina NAJLEPŠE SRPKINJE: Očarala je Branislava Nušića - govorila 5 jezika, slikala, svirala klavir i stilom obarala s nogu
Stephanie (Ceca) Drobnjak, ime je malo poznato srpskoj javnosti, a iza njega se krije jedno od najlepših lica bivše Jugoslavije. Ona je bila simbol elegancije, talenata i dobrote. Njen život i rad ostavili su trajan uticaj na društvo i kulturu Jugoslavije, a njena priča i danas inspiriše generacije širom sveta. Cecino nasleđe ostaje živo kroz sećanja onih koji su je poznavali i kroz priče o hrabroj i talentovanoj ženi koja je ostavila neizbrisiv trag u našoj istoriji.
Stefanija Ceca Drobnjak, prva Mis Jugoslavije, svojim izuzetnim šarmom i talenatima osvojila je srca ne samo žirija, već i cele javnosti. Njena nesporna lepota, dostojanstvo i talenti bili su više od očiglednog - bili su deo njenog nasleđa, koje će zauvek biti urezano u istoriju.
Januara 1930. godine u Beogradu je održan izbor za Mis, a Stefanija Ceca Drobnjak je zasenila sve svojom pojavom. U žiriju su bili ugledni članovi društva, gde je Ceca osvojila titulu Mis Jugoslavije jednoglasnom odlukom.
Lentu joj postavio lično Branislav Nušić
Predsednik žirija bio je srpski književnik Branislav Nušić, dok su ostali članovi žirija bili najbolji predstavnici svojih profesija: Đorđe Jovanović, vajar, dr Vlada Petković, profesor Univerziteta i upravnik Narodnog muzeja u Beogradu, Dragi Stojanović, slikar i A.B. Herenda, urednik lista "Vreme".
- Tačno u podne 22. januara 1930. žiri je doneo jednoglasnu odluku: druga pratilja bila je iz Sarajeva - gospođica Milojka Đuković, a prva pratilja gospođica Jelena Bogić iz Beograda.
- Čast da dodeli titulu nove Mis Jugoslavije pripala je Branislavu Nušiću, koji je lentu predao Beograđanki - Stefaniji Ceci Drobnjak - navela je u jednom intervjuu Lela Pavlović, direktorka Međuopštinskog istorijskog arhiva grada Čačka, koja je ove informacije iznela iz arhivske građe.
Italijanski mediji su je prikazali kao "tipičnu predstavnicu srpske lepote koju krasi vitka linija, crna kosa i crne oči".
Njeni nastupi nisu ostali neprimećeni - iste večeri, serenade beogradskih mladića odzvanjale su ulicama, dok su gospođica Drobnjak i njeni talenti bili tema razgovora širom zemlje.
Govorila je 5 jezika, slikala i svirala klavir
Rođena 1912. godine u Beogradu, Stefanija Ceca Drobnjak je rasla okružena kulturom i umetnošću, i stekla je odlično obrazovanje. Ona je u intervjuu za "Vreme" otkrila da je poreklom od čuvenih Drobnjaka iz Hercegovine. Njena familija se za vreme kneza Miloša doselila u Beograd, a deda i otac bili su sreski načelnici. Nakon Beograda, školovala se u Trstu, Bernu, Atini, kao i u Rimu. Pored maternjeg jezika, govorila je i engleski, nemački, italijanski i francuski, bavila se crtanjem i slikanjem, a takođe je svirala i klavir.
Život joj nije bio samo sjaj i glamur
Međutim, njen život nije bio samo sjaj i glamur. Stefanija je preživela rat, izgubila muža u avionskoj nesreći 1952. godine, a nakon toga suočila se sa konfiskacijom imovine od strane komunističkog režima. Ipak, svojim snalažljivim duhom i neosporivom hrabrošću, uspela je da se izbori sa izazovima koje joj je život postavio pred noge.
Kako je govorila 5 jezika, prvo su je nakon rata zaposlili u našoj ambasadi u Nemačkoj, ali ih je brzo napustila. Radila je kao prevodilac na raznim mestima, a kada je otišla u penziju, a Tito umro, vratila se u Beograd. Bila je vlasnica više palata,stanova i kuća, koje su joj bile oduzete. Nastanila se u kući koja je pripadala njenoj mami, kćeri Jovana Belimarkovića u ulici Prote Mateje. Provela je starost svirajući klavir i pevajući, a umrla je jednu noć pred bombardovanje, na rukama svoje cerke Marijane, okružena unucima.