Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Чудна судбина НАЈЛЕПШЕ СРПКИЊЕ: Очарала је Бранислава Нушића - говорила 5 језика, сликала, свирала клавир и стилом обарала с ногу

16.04.2024. 22:21
Пише:
Србија Данас/М.Ђ
Branislav Nušić
Бранислав Нушић / Извор: Youtube printscreen/Stega Доц

Степхание (Цеца) Дробњак, име је мало познато српској јавности, а иза њега се крије једно од најлепших лица бивше Југославије. Она је била симбол елеганције, талената и доброте. Њен живот и рад оставили су трајан утицај на друштво и културу Југославије, а њена прича и данас инспирише генерације широм света. Цецино наслеђе остаје живо кроз сећања оних који су је познавали и кроз приче о храброј и талентованој жени која је оставила неизбрисив траг у нашој историји.

Стефанија Цеца Дробњак, прва Мис Југославије, својим изузетним шармом и таленатима освојила је срца не само жирија, већ и целе јавности. Њена неспорна лепота, достојанство и таленти били су више од очигледног - били су део њеног наслеђа, које ће заувек бити урезано у историју.

Јануара 1930. године у Београду је одржан избор за Мис, а Стефанија Цеца Дробњак је засенила све својом појавом. У жирију су били угледни чланови друштва, где је Цеца освојила титулу Мис Југославије једногласном одлуком. 

Stefanija Ceca Drobnjak
Стефанија Цеца Дробњак / Извор: Facebook printscreen/Milos Црњански

Ленту јој поставио лично Бранислав Нушић

Председник жирија био је српски књижевник Бранислав Нушић, док су остали чланови жирија били најбољи представници својих професија: Ђорђе Јовановић, вајар, др Влада Петковић, професор Универзитета и управник Народног музеја у Београду, Драги Стојановић, сликар и А.Б. Херенда, уредник листа "Време".

- Тачно у подне 22. јануара 1930. жири је донео једногласну одлуку: друга пратиља била је из Сарајева - госпођица Милојка Ђуковић, а прва пратиља госпођица Јелена Богић из Београда.

- Част да додели титулу нове Мис Југославије припала је Браниславу Нушићу, који је ленту предао Београђанки - Стефанији Цеци Дробњак - навела је у једном интервјуу Лела Павловић, директорка Међуопштинског историјског архива града Чачка, која је ове информације изнела из архивске грађе.

Branislav Nušić
Бранислав Нушић / Извор: Инстаграм printscreen/mpus_beograd

Италијански медији су је приказали као "типичну представницу српске лепоте коју краси витка линија, црна коса и црне очи".

Њени наступи нису остали непримећени - исте вечери, серенаде београдских младића одзвањале су улицама, док су госпођица Дробњак и њени таленти били тема разговора широм земље. 

Говорила је 5 језика, сликала и свирала клавир

Рођена 1912. године у Београду, Стефанија Цеца Дробњак је расла окружена културом и уметношћу, и стекла је одлично образовање. Она је у интервјуу за "Време" открила да је пореклом од чувених Дробњака из Херцеговине. Њена фамилија се за време кнеза Милоша доселила у Београд, а деда и отац били су срески начелници. Након Београда, школовала се у Трсту, Берну, Атини, као и у Риму. Поред матерњег језика, говорила је и енглески, немачки, италијански и француски, бавила се цртањем и сликањем, а такође је свирала и клавир.

Stefanija Ceca Drobnjak
Стефанија Цеца Дробњак / Извор: Инстаграм printscreen/istorijat

Живот јој није био само сјај и гламур

Међутим, њен живот није био само сјај и гламур. Стефанија је преживела рат, изгубила мужа у авионској несрећи 1952. године, а након тога суочила се са конфискацијом имовине од стране комунистичког режима. Ипак, својим сналажљивим духом и неоспоривом храброшћу, успела је да се избори са изазовима које јој је живот поставио пред ноге.

Stefanija Ceca Drobnjak
Стефанија Цеца Дробњак / Извор: Facebook printscreen/Milos Црњански

Како је говорила 5 језика, прво су је након рата запослили у нашој амбасади у Немачкој, али их је брзо напустила. Радила је као преводилац на разним местима, а када је отишла у пензију, а Тито умро, вратила се у Београд. Била је власница више палата,станова и кућа, које су јој биле одузете. Настанила се у кући која је припадала њеној мами, кћери Јована Белимарковића у улици Проте Матеје. Провела је старост свирајући клавир и певајући, а умрла је једну ноћ пред бомбардовање, на рукама своје церке Маријане, окружена унуцима.