Gledaoci besni zbog poteza RTS-a: Izmena programske šeme i skromna intervencija
Čuvena serija "Vuk Karadžić", kako je ranije najavljeno, trebalo je da bude na Prvom programu RTS-a u nedelju, 15. februara od 17.25 časova. Ipak, do toga nije došlo. Na RTS 1 je u nedelju u tom periodu bio emitovana serija "Selo gori a baba se češlja". Serija ima svoj novi termin – od 23:50.
Vest koju je Radio-televizija Srbije objavila povodom emitovanja digitalno restaurisane druge epizode serije "Vuk Karadžić" svakako ima simboličku težinu, naročito jer je reč o ostvarenju koje zauzima izuzetno mesto u srpskoj i evropskoj kulturnoj baštini.
Međutim, ostaje prostor za kritički osvrt – pre svega na tempo i obim restauracije.
Serija "Vuk Karadžić", u režiji Đorđa Kadijević i po scenariju Milovana Vitezović, odavno ima status kultnog ostvarenja.
Često joj se pripisuje epitet "najbolje srpske serije svih vremena", a njena međunarodna potvrda stigla je 1989. godine u Rimu, kada je dobila Gran-pri Evrope, i to nakon što je čuveni italijanski pisac Umberto Eco pogledao seriju i dao preporuku da ovo ostvarenje bude nagrađeno.
Dodatnu težinu daje činjenica da je "Vuk Karadžić" uvršten u riznicu kulturnog dobra Evrope i sveta pod okriljem UNESCO-a, čime je formalno potvrđen njen značaj prevazilazi nacionalne okvire.
U tom kontekstu, vest da je restaurirana, za sada, samo druga epizoda ("Buna") deluje, najblaže, skromno.
Iako je digitalna restauracija tehnički zahtevan, dugotrajan i skup proces, postavlja se pitanje da li bi projekat ove važnosti morao imati prioritet i sistemsko finansiranje kako bi kompletna serija bila obnovljena u kraćem roku.
Poređenja radi, u prethodnim godinama restaurirani su brojni kapitalni naslovi srpske i jugoslovenske kinematografije, među kojima su: "Ko to tamo peva", "Kad budem mrtav i beo", "Maratonci trče počasni krug", "Petrijin venac", "Balkanski špijun", "Sabirni centar", "Davitelj protiv davitelja", "Pop Ćira i pop Spira", "Derviš i smrt", "Virdžina", kao i "Nemirni".
Ovi projekti pokazali su da je moguće sistematski i ambiciozno pristupiti zaštiti filmske baštine, uz jasnu strategiju i podršku države.
S druge strane, pozitivno je što je RTS upravo Dan državnosti iskoristio kao povod za emitovanje restaurirane epizode, čime se simbolički povezuje lik i delo Vuka Karadžića sa savremenim nacionalnim identitetom.
Ipak, pažnju je privukla i promena termina emitovanja serije, što je kod dela publike izazvalo nedoumice, budući da je prvobitno najavljeni termin pomeren, čime je umanjena vidljivost događaja koji je trebalo da bude kulturni događaj od posebnog značaja.
Zaključno, RTS svakako zaslužuje priznanje za pokretanje procesa digitalne restauracije jednog od najvažnijih televizijskih projekata u istoriji srpske produkcije. Međutim, upravo zbog ugleda i statusa koji "Vuk Karadžić" ima, kako u domaćim, tako i u međunarodnim okvirima, očekivanja javnosti su daleko veća od restauracije jedne epizode.
Ako je ovo početak sveobuhvatne obnove kompletnog serijala, onda je vest dobra. Ako ostane na simboličnom gestu, biće to propuštena prilika da se jedno od najvrednijih ostvarenja srpske televizije u potpunosti sačuva za buduće generacije.
Korisnici društvenih mreža danima se masovno oglašavaju povodom ove teme, te besno komentarišu pomeranje termina emitovanja i činjenicu da je za sada restaurirana samo jedna epizoda serije.
