"Nisam čula još ni za jednog boga koji bi spašavao žene" Verovalo se da se iza reči ove Srpkinje krije Turkinja odbegla iz harema
Istorija ispravlja nepravdu koju joj je nanela
Nezasluženo bacanje senke na lik i delo književnice, dobrotvorke i aktivistkinja, Jelena Dimitrijević, popravljeno je 80. godina prošlog veka, te je ova autorka dobila ravnopravno mesto među poznatim putopiscima, poput, Ljubomira Nenadović, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog i Rastka Petrovića.
U istoriji srpske književnosti smatra se prvom ženom koja je napisala i objavila putopisno prozno delo, 1894. godine, ''Pisma iz Niša o haremima''. U doba socijalizma dela Jelene Dimitrijević pala su u zaborav, a interesovanje za ovu autorku na sreću je obnovljeno.
Da li znate ko je bila prva srpska književnica? Jedno od svojih dela posvetila je umrlom sinu
Prva Srpkinja koja je pisala lezbijske priče nastradala u dvoboju zbog ljubavi: I otrgoh se, kako sam te volela!
"U stanu počasno mesto su imali klavir i knjige" Svedočanstvo o Isidori Sekulić iz pera poznatog Srbina
Srpska Sapfo, Jelena Dimitrijević, govorila je da je mnogo zanimljivije lutati ulicama nekog grada i razgovarati sa ljudima, jer se tu sazna sve što se može saznati iz jednog bedekera. Time se vodila pišući svoje putopise.
Pored putopisa, pisala je lirsku poeziju, pripovetke i romane. Pripadala je grupi postrealista, stvarajući krajem 19. i početkom 20. veka. To je činila na poseban način, dočaravajući svetove tako daleke od Srbije i Balkana.
Svi su mislili da iza dela stoji Turkinja odbegla iz harema
Rođena je u Kruševcu, 1862. godine u trgovačkoj porodici. Osnovnu školu završila je u Aleksincu, rodnom gradu svoje majke Stamenke. Udaje se za potporučnika Jovana Dimitrijevića i nastanjuje se u Nišu. Tu počinje da uči francuski, engleski, ruski i italijanski jezik.
Uskoro mladu Jelenu počinje neopisivo da zanima život turskih žena u Nišu, pa je zahvaljujući pomoći muftije Ibrahim efendije naučila i turski jezik, ali i turske običaje. Zahvaljujući poverenju koje je pridobila interesujući se za život turskih žena, ulazi u hareme i njihov život upoznaje iz jedne druge perspektive.
Od tada se pojačava njeno interesovanje za život muslimanki, zbog kog će putovati u Skoplje, Solun, Carigrad i dalje na Istok. Uključuje se u Žensko društvo, kao najmlađi član, 1881. godine. Za vreme Balkanskog rata bila je bolničarka, a kasnije upravni član Kola srpskih sestara.
Jelena je prva pesnikinja koja je pisala u dijalektu, objavljujući pesmu "Baba Krasa: U moj zeman i sg"', u božićnom broju beogradskog lista "Videlo".
Nazivajući ovu pesmu "pripovetkom u stihu'", na duhovit način daje sliku života u Nišu. Dve godine kasnije, 1894. takođe u Nišu, objavljuje prvu zbirku poezije pod nazivom "Pesme I" (Jelenine pesme). Nakon objavljivanja ove zbirke pesama, nagađalo se da se iza zbirke krije Turkinja odbegla iz harema, što samo govori o tome koliko je verno prikazala život turskih žena u haremu.
Godine 1898. seli se u Beograd gde je četrnaest godina kasnije objavila svoj prvi roman "Nove" u izdanju Srpske književne zadruge za koji je dobila nagradu.
Roman govori o životu turskih žena u Solunu, u trenutku uoči dubokih društvenih promena. Pokušavajući da ostvare svoje snove, turske žene stradaju između starog i novog, istočnog i zapadnog, tradicionalnog i modernog.
Put oko sveta Jelene Dimitrijević
Jelenin muž, Jovan Dimitrijević, gine na frontu 1915. godine, pa Jelena svoj život nastavlja putujući. Počev od Francuske, Španije, Engleske, Amerike, nastavlja svoj put na istok, u Egipat, Palestinu, Siriju, Liban. Obilazi Aleksandriju, Kairo, Memfis, Luksor, Dolinu kraljeva, Svetu zemlju, odlazi na Hristov grob, u Jerusalim, Damask, Bejrut, Haifu itd.
Imala je čast da se sretne sa egipatskom feministkinjom, Hodom Hanem Šaravi-pašom, sa kojom je razgovarala o reformisanju položaja žena u Egiptu. Ovom susretu posvetila je jedno poglavlje u svom putopisu "Sedam mora i tri okeana".
Prošli smo Scilu i Haribdu, ili Haribdu i Scilu - zdravi i čitavi. 'Italija' se ljuljala, skakala i ugibala se, ali nije udarila ni o jedan greben ovih čudovišta, te se nije razbila i potonula u vrtlog. A kad bi se nešto desilo nama, putnicima 'Italije', nešto što se desilo božanstvenom mučeniku i ratniku Odiseju i njegovim ratnim drugovima - šta bi bilo od žena - putnica ? Jer za muškarce - putnike, ili bar za nekog od njih našla bi se neka Kalipsa, ako ne bi našli svi u moru grob. Nisam čula još ni za jednog boga koji bi spašavao žene - putnice prilikom brodoloma; niti sam čitala o ijednom bogu koji bi ih posle katastrofe zadržavao u svojoj pećini.
Iz Egipta putuje u Bombaj i odseda kod indijske feministkinje Tate, gde je upoznala Tagorea. Svoj put nakon toga nastavlja u Kinu, Japan, na Cejlon. Uživala je u putovanjima jer je jedino tako smatrala da može upoznati ljude, verujući da je celo čovečanstvo jedan rod.
Sva svoja putovanja, Jelena Dimitrijević samostalno je finansirala, jer je i pre ulaska u brak bila materijalno obezbeđena, tako što je najveći deo nasledstva dobila od svog dede po majci, Milojka, aleksinačkog kneza koji je svojevremeno pomagao i Karađorđeve ustanike.
Žena koja traži svoje mesto u večnosti
Ime koje je ostalo u senci svojih savremenika
Poslednje dane svoga života provodi u okupiranom Beogradu, i potpuno se povlači u sebe. Narušenog zdravlja dočekala je oslobađanje, ali ubrzo umire, 1945. godine.
Prema sopstvenoj želji sahranjena je u tišini i bez ljudi koji bi joj odali poslednju počast, jer je pogreb bio dva sata ranije nego što je objavljeno u štampi.
"Ne znači da nisam volela život..." Srpski pisci koji su digli ruku na sebe - oproštajne poruke otkrivaju motive tragičnih krajeva
Prva žena putopisac, književnica, dobrotvorka i borac za ženska prava ostala je u senci svojih savremenika i gotovo zaboravljena.
Verujemo da će se to promeniti i da ćemo u vremenu pred nama oživeti sećanje na jednu od najzanimljivijih žena srpske kulture.
Srbija Danas/V.Janković