Nakon traume na Kosovu, oduzela sebi život skokom sa desetog sprata: Ko je bila Gordana Stošić i kako ju je društvo uništilo?
Saznajte ko je bila Gordana Stošić, intrigantna srpska književnica i "srpska Erika Džong". Otkrijte detalje o njenom provokativnom radu, osudi društva i tragičnom kraju u Zemunu.
Već pune tri decenije prošle su od tragične smrti književnice Gordane Stošić, a njeno ime se danas u javnosti najčešće spominje kroz prizmu senzacionalističkih novinskih naslova.
Iako je žuta štampa često koristi kao materijal za "klikbejt" teme fokusirane na seks i samoubistvo, profesionalni osvrt na njen život i delo otkriva neopravdano zaboravljenu autorku koja je bila ispred svog vremena.
Ko je bila Gordana Stošić?
Rođena 1945. godine u Beogradu, Gordana Stošić je diplomirala na Filološkom fakultetu . Njen profesionalni i životni put bio je obeležen stalnim sukobima sa malograđanskim moralom.
Radila je kao profesorka u jednoj beogradskoj gimnaziji, ali je njen prosvetni rad nasilno prekinut.
Nakon pritiska roditelja koji su bili zgroženi erotskim sadržajem njenih književnih dela, uručen joj je otkaz.
Njeno pisanje bilo je hrabro, poližanrovsko i nekonvencionalno. Zbog otvorenog tretiranja ženskih pitanja, usamljenosti i slobodne ljubavi, književni leksikoni beleže je pod epitetom "srpska Erika Džong".
Iza sebe je ostavila zapažena dela, među kojima se izdvajaju:
- Žena čežnjive kože (1980)
- Drhtulja (1980)
- Noćno seme (1982)
- Stefan (1985)
- Noć ljuštenja krompira (1985)
- Tvoj brat blizanac (1986)
- Kako su me rasturali u ime naroda (1989)
Ova poslednja knjiga napisana je u formi kuvara, čime je autorka kroz ironiju, stihove i eseje oštro kritikovala politiku, prosvetu i malograđansko licemerje.
Sama autorka je u jednom intervjuu iz 1990. godine istakla da vulgarizmi u njenom delu predstavljaju isključivo "šamar licemerju".
Podrška kritike i andergraund krugova
Iako je od strane šireg društva bila osporavana, njena književnost nije prošla nezapaženo među stručnjacima.
Gordana Stošić je uživala višegodišnju podršku poznatih književnih arbitara poput Miloša Bandića.
Zanimljiv je i podatak da se njena knjiga "Tvoj brat blizanac" nalazila u ličnoj biblioteci čuvene Desanke Maksimović.
Njen kvalitet potvrđen je i posthumno, kada je njen rad uvršten u "Antologiju srpske erotske poezije", gde je njen izraz stavljen u ravan sa velikanima poput Laze Kostića i Rastka Petrovića.
Istovremeno, njena beskompromisnost donela joj je kultni status u andergraund krugovima, te je davala intervjue za provokativne časopise poput "Erosa", a nekrolog posvećen njoj objavljen je i u časopisu za lezbejska prava "Labris".
Tragedija na Kosovu i fatalan kraj
Njen privatni život doživeo je drastičan zaokret početkom devedesetih. Pokazujući izuzetnu humanost, svoj beogradski stan poklonila je izbeglicama, a ona je otišla na Kosovo i Metohiju, gde je predavala srpski jezik u Dečanima.
Nažalost, iz ove sredine vratila se sa teškim traumama, nakon čega je usledilo lečenje na psihijatrijskoj klinici.
Svoj životni put tragično je okončala u leto 1994. godine, kada je izvršila samoubistvo skokom sa desetospratnice u Zemunu.
Umesto da se danas bavimo isključivo njenim privatnim traumama i senzacionalizmom, vreme je da se osvrnemo na "čoveka u knjizi" i preispitamo književnu vrednost autorke koja se usudila da živi i piše slobodno u vremenu koje tu slobodu nije opraštalo.
Izvor: Tekst je priređen na osnovu eseja "Kako su Gordanu Stošić rasturili u ime naroda" autorke Bojane Antonić, objavljenog u "Književnom magazinu" (br. 246–247, 2025. godine)
