NAPOLEON U BEOGRADU: Udruženje "Adligat" obeležilo šestu godišnjicu postojanja (FOTO)
Obeležena je šesta godišnjica Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju "Adligat" i 138. godišnjica od prvog otvaranja za javnost Porodične biblioteke Lazić (od 1882).
Za Dan Adligata, iz Francuske, a preko Italije, stigao je dokument iz 1807. godine sa originalnim potpisom imperatora Napoleona I Bonaparte (1769-1821).
- Radi se o poklonu jedne grofice, koja nije želela da se njeno ime objavi. Međutim, troškovi u vezi sa porezima, transportom, osiguranjem, proverom autentičnosti bili su toliki da smo morali da angažujemo donatore u Beogradu da pomognu u njihovom pokrivanju - kaže Viktor Lazić, predsednik Udruženja Adligat i dodaje: - Nijedan veliki muzej na svetu nije veliki ako baštini samo lokalne artifakte, ma koliko oni značajni bili za svet. Luvr i Britanski muzej podjednako su značajni zbog svojih egipatskih i drugih svetskih zbirki, kao i zbog zbirki Francuske i Britanije. U tom pravcu i mi razvijamo Adligat, sa željom da se stvori svetsko čvorište kulture, umetnost i nauke. Nabavka dokumenta ovakvog značaja je samo jedan, ali važan korak u tom pravcu.
Radi se o neuobičajeno velikom dokumentu za to vreme ratova i kriza, što mu daje poseban značaj i vrednost. Potpisan je u slavnoj Palati Fonteblo u Parizu, 27. septembra 1807. godine. Jedan od najslavnijih vojskovođa istorije, dokument kojim se daje milost dezerteru Aleksandru Bernaru Radelskom osuđenom na „šesnaest godina nošenja kugle sa okovima i 1.500 franaka kazne“, potpisao je samo sa "Napoleon" uz obrazloženje: "dajemo prednost milosrđu nad strogosti zakona". Pa ipak, osuđenik je dobio samo obično, a ne i potpuno pomilovanje.
Dokument sadrži još tri potpisa. Najznačajniji se svakako potpis arhikancelara imperije Žana Žaka Reži de Kambaseresa (1753-1824), vojvode Vojvodstva Parme, predsednika komisije i jednog od autora slavnog Napoleonovog zakonika za koji je sam Napoleon govorio: „Slavu mojih 40 pobeda potamniće jedan Vaterlo, ali slavu moga zakonika ništa neće potamneti“. To je svakako jedan od najznačajnijih pravnih akata u istoriji sveta čiji je uticaj na sveukupno pravo i na pravo mnogih pojedinačnih zemalja, ogroman.
Dokument je potpisao i tadašnji francuski ministar pravde, senator i vojvoda Klod Ambroaz Renjije (1746-1814) i državni sekretar, vojvoda i jedan od najbližih Napoleonovih saradnika Ig Bernar Mare (1763-1839).
- Posredna veza ovog dokumenta sa Napoleonovim zakonikom svakako će biti razlog zašto verujemo da će stotine pravnika i naročito studenata prava želeti da poseti Adligat. U našoj redovnoj turi već je planirano da se istakne i veza Napoleona sa Srbijom, koja je višestruka i kompleksna. Napoloenova osvajanja i diplomatske akcije uveliko su se odražavala na Prvi srpski ustanak. Poznata je tvrdnja da se divio Karađorđu, kojeg je smatrao najboljim vojskovođom na svetu a srpske vojskovođe su mu na neki način okončale karijeru – od 37 ruskih generala koji su učestvovali u Borodinskoj bici čak 10 su bili Srbi ili srpskog porekla.
- Ono što me je posebno fasciniralo kod ovog dokumenta jeste to što je zarobljenik slovenskog porekla, iz posebne jedinice francuske vojske koja je formirana od bivših zarobljenika i od ljudi sa osvojenih teritorija. Zatim, svedočanstvo o neprikosnovenom pravnom uređenju Francuske imperije. Jedan običan dezerter prošao je komplikovane sudske procese a na kraju, da bi bio pomilovan, odobrenje je moralo da potpiše troje visokih državnih činovnika i sam imperator. Fascinantno! - kaže potpredsednica Adligata, advokat Gorica Lazić.